Omiljeni mafini sa bananom i čokoladom

Moja mama nam je došla u posetu ima već više od mesec dana i njoj se baš sviđaju ovi mafini, pa rekoh da ih pribeležim na blogu da bi ona lakše mogla da nađe recept. Osim toga stvarno su odlični, jednostavno se prave, i uostalom šta drugo da pravite kad vam je kuća puna prezrelih banana.

Varijacije na temu mafini sa bananama mogu biti beskrajne. Ja volim da dodam komadiće čokolade, a opet da ne bih patila zbog brojnih kalorija stavljam malo integralnog brašna i kao braon šećer. Takođe, možete da stavite orahe ili pikane. Što se tiče topping-a (neka mi neko pomogne da prevedem ovu reči na srpski) možete da ga imate, ali i bez njega mafini su sasvim ok. Meni je preostalo prezli od knedli sa šljivama pa sam i njih stavljala, ali klasična varijanta sa brašnom, šećerom i puterom takođe je dobra.

Koga ne interesuje priča o polumaratonu neka se spusti dole i pronađe recept za mafine, mislim, nisu svi ljudi ludi za trčanjem.

Sad u subotu istrčala sam moj drugi polumaraton, a prvi put zajedno sa mužem. Nije bilo loše, popravila sam rezultat za 5 minuta, nijednog trenutka nije mi palo na pamet da odustanem ili da stanem i odmorim se. Međutim, kada sam kasnije pogledala rezultat bila sam u potpunom šoku, više od pola ljudi koju su došli na cilj bili su brži od mene. Ne mogu da kažem da mi je brzina bila neki prioritet, uostalom dosta kasno smo počeli sa pripremama, ali avaj, iako sam čini mi se dosta brzo trčala, toliko ljudi smo prestigli, opet sam bila dosta spora. Naravno, odmah sam u glavi počela da pravim planove kako da se bacim na popravljanje mog rezultata od 2h i 18 minuta, odlazak u teretanu i trčanje na trejdmilu (to mrzim više od svega), registracija za polumaratone u obližnjim državama u rano proleće, itd… međutim, onda me je muž podsetio na veoma važnu činjenicu koju ja često zaboravljam kada pravim planove, da imamo malu decu, koja su baš hiperaktivna i komplikovana, i svi moji snovi o brzini kraćoj od 2h pali su u vodu. Možda jednog dana… kada klinci odrastu… možda ćemo da istrčimo i ceo maraton…

A sad par impresija o samoj trci. Maraton u Baltimoru je jedan od napornijih jer ima puno uzbrdica. Pored celog maratona trči se i polumaraton, štafete i 5K(m) trka. Polumaraton je najmasovniji, i interesantno je da ima više žena učesnica nego muškaraca. Iako postoje stereotipi kako su Amerikanci predebeli i fizički neaktivni, postoji jedna druga grupa stanovništva, veoma brojna, koji su teški fanatici kada su u pitanju vežbe i sport uopšte. Ne zaboravite Amerika je zemlja sa ogromnim kontrastima.

Ono što je fenomenalno u vezi ove trke je to što ljudi načičkaju ulice i glasno i duhovito bodre takmičare. Nekada umeju da budu veoma kreativni. Već drugu godinu za redom viđam par maskiran u tigra i lava koji na svom pikapu đuskaju uz neku muziku. Dalje, često ljudi stave zvučnik ispred vrata svoje kuće i puste glasno obično dve pesme – muziku iz filma “Rocky” i “Eye of the Tiger”…hahahaha… to mi je užasno smešno. Tu su još duhoviti transpareti kao onaj Pain is temporary, pride is forever. Uglavnom najčešće ćete čuti You can do it! Feeling good, looking good! Iskrena da budem, mene je to bodrenje baš nekako nosilo i davalo mi dodatnu snagu.

Često se takmičari obuku u neverovatne kostime, u glavi mi je jedna vesela Švedžanka, toga najviše ima na 5K trci. I dalje su najpopularnije suknjice od tila, mada sam primetila poveći broj muškaraca sa ženskim dokolenicama.

Staza inače vodi kroz neke delove Baltimora, kroz koje teško da ćete se ikada naći, govorim o crnačkim getoima… tu tek nekolicina ljudi stoji na ulicima ili sa trema prati situaciju. Ipak i oni žele da budu deo celog događaja pa i oni bodre takmičare.

Jedan savet za one koji planiraju da se upuste u duge deonice… usput ćete nailaziti na stanice sa osveženjem, vi uvek uzmite radije Gatorade ili slična pića, jer on ima neke elektrolite i minerale i definitivno vam daje dodatnu snagu. One minijaturne barove i nešto tečno što izgleda kao neka hrana zaboravite, stomak će odmah da počne da vam zavija posle toga. Najbolje pojedite bananu pre trčanja.

E sad ja sam vam sve ovo ispričala da bih vas napalila da i vi počnete da trčite ako niste. Trčanje je super a i treba vam samo par boljih patika. Od trčanja se baš gubi težina, dokazano. Znači možete da konzumirate slatkiše kao i mafine iz posta bez osećaja krivice. Ako vam je dosadno, slušajte muziku, ili još bolje audio knjige (skoro sam se baš primila na to). Možete da istrčite bar 5K trku, ali ni polumaraton nije preveliki izazov. Dakle, patikice na noge i trčite, trčite… maraton u Beogradu ili u nekom drugom većem gradu se bliži.

Mafini sa bananom i čokoladom

Sastojci:

1 šolja belog brašna
1/2 šolje integralnog brašna
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
3 veoma zrele banane
1 jaje
3/4 žutog ili braon šećera
1 kašika ekstrakta vanile
1/4 kašičica all spices začina
80g putera, zagrejanog
1 šolja isitnjene čokolade ili chocolate chips
1/2 šolja iseckanih oraha, pikana – opciono
Za topping:

4 kašike braon šećera
1/4 kašičice cimeta
2 kašike brašna
1 kašika otopljenog putera

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papirnate korpice u pleh za mafine.

U jedan veći sud stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i soli. To sve promešajte.

U drugoj većoj posudi izgnječite banane, dodajte izmućeno jaje, braon šećer, ekstrakt vanile, all spices začin i istopljen puter. Sve to izmešajte i toj smesi dodajte brašno i ostale sastojke iz druge posude. Nemojte da preterate u mešanju, svi sastojci će se tokom pečenja sjediniti. Umešajte komadiće čokolade ili oraha pa smesu sipajte u korpice u plehu za mafine, oko 3/4 svake. Pokrijte mafine topping-om kojeg ste napravili od braon šećera, cimeta, brašna i otopljenog putera.

Pecite mafine u rerni oko 18 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz rerne, i posle par minuta izvadite iz pleha.

Blog: http://soibiber.blogspot.com