Kako ishrana utiče na raspoloženje?
Iako u većini slučajeva raspoloženje diktira ono što ćemo jesti isto tako ono što jedemo ima veliki uticaj na naše raspoloženje tako od onoga što ste jeli za ručak može zavisiti hoćete li biti raspoloženi uveče.
Pročitajte kako to tačno hrana utiče na naše raspoloženje.
Nivo šećera u krvi. Ovo ste verovatno već i sami zaključili jer je opšte poznato da nivo šećera u krvi utiče na raspoloženje, a na nivo šećera utiče hrana. U jednu ruku, kad se nivo šećera povisi, automatski se popravi i raspoloženje, a to je obično kratkog veka i nakon toga dolazi bezvoljnost. Upravo iz tog razloga trebalo bi održavati nivo šećera u krvi stabilnim da ne bi bilo naglih promena u raspoloženju. Konzumirajte hranu koja je siromašna šećerima, bogata proteinima, mastima i vlaknima. Isto tako jedite više puta u toku dana – manji, ali češći obroci.
Neurotransmiteri. Postoji jasno naučno objašnjenje zbog čega se posle pojedene čokolade osećamo bolje – jer je prepuna neurotransmitera serotonina – odnosno srećne hemikalije. Mnogo namirnica sadrži razne neurotransmitere poput dopamina, triptofana, a samo neke od njih su spanać, ćuretina, semenke i avokado. Iako se transmiteri u ovim namirnicama nalaze tek u tragovima dokazano je da kombinacije dobre hrane zaista podiže raspoloženje. Pojedina hrana koja spada u grupu “utešna” podstiče čak otpuštanje endorfina, veoma moćnog popravljača raspoloženja.
Alergeni i osetljivost. Osetljivost na određenu hranu može učiniti da se u najmanju ruku osećate loše jer sa sobom nosi simptome poput nadutosti, akni i letargije. Ako se u poslednje vreme ne osećate najbolje bez nekog određenog razloga pokušajte iz ishrane izbaciti sve lergene na nedelju dana, pa ih postepeno, jednog po jednog uvodite u ishranu i na taj način ćete otkriti šta je to što vam smeta. Najpoznatiji alergeni su gluten, mlečni proizvodi, jaja, orašasti plodovi.
Nedostatak vitamina i minerala u organizmu može takođe da utiče na raspoloženje i zato je važno da se zdravo hranite i svakodnevno unosite namirnice koje su bogate vitaminima i mineralima. Vitamini B, omega 3 masne kiseline, folati, magnezijum i ostali su veoma važne komponente za opšte zdravlje tela, ali i duha. Ukoliko ne unosite dovoljno ovih minerala i vitamina s vremenom ćete postati bezvoljni i hronično umorni. Ako nemate vremena za pripremu zdrave, dobro izbalansirane hrane , uzimajte mulltivitaminske suplemente.
Rad creva. Veza između creva i mozga je neraskidiva i jedno uvek utiče na drugo. U probavnom sistemu žive kulture koje ne samo da utiču na težinu i imuntet već i na raspoloženje, a poznate su pod nazivom psihobiotici. To je podvrsta probiotika, a najjednostavnije je možemo opisati da je to bakterija koja se nalazi u određenoj hrani i pomaže da do mozga dospeju hemikalije koje podižu raspoloženje. Istraživanja su pokazala da redovnom konzumacijom ove vrste probiotika raspoloženje je uvek na nivou. Zato bi trebalo da koristite više jogurta, kefira i kiselog kupusa.
Pored zdrave ishrane na raspoloženje veliki uticaj ima i redovna fizička aktivnost i zato se krećite i budite aktivni koliko god vam to obaveze dozvoljavaju. Ako nemate vremena za teretanu onda barem šetajte s posla kući i malo više vremena provedite sa kućnim ljubimcem u šetnji.
