Da li preterujemo u čuvanju dece od prljavštine i mikroba?

Autor: Helena Nikolić

U dečijoj radoznaloj prirodi jeste to da sve što vide dotaknu, što većini roditelja poprilično smeta. Postavlja se pitanje, da li preterujemo kad je reč o čuvanju dece od prljavštine i mikroba? Kako to sve utiče na zdravlje dece?

Teško da možemo sprečiti jednogodišnjaka da tokom šetnje ne pokupi nešto sa ulice ili da ne strpa u usta nešto što je našao u parku što svaku mamu dovodi do ludila. Opravdano ili ne?

Tokom sezone gripa i prehlade ili nekih drugih virusa veoma je važno deci često prati ručice i brisati ih vlažnim antibakterijiskim maramicama ili gelovima i to je činjenica. Ali…

Stručnjaci se slažu sa tezom da je infekcija pojedinim bolestima legitiman razlog za brigu roditelja, ali isto tako većina njih se slaže da celokupno društvo poprilično preteruje kad je u pitanju zaštita dece od mikroba.

Evo šta kažu stručnjaci koliko čisto okruženje je potrebno vašem detetu da bude zdravo.

Pravila higijene

Sigurno ste nekad čuli tezu kako izlaganje beba mikrobima može u budućnosti da deluje kao zaštita od bolesti kao što su alergije i astma u kasnijem životu. Ovakav način mišljenja naziva se i „hipoteza higijene“ koje podržava mišljenje koje kaže da kad je dečija izloženost parazitima, bakterijama i virusima u ranijem životu ograničena, šanse za dobitak astme, alergija i autoimunih bolesti tokom kasnijeg života su veće.

Dokazano je da deca koja su odrastala na farmi sa starijom braćom i sestrama i ona koja su od najranijeg doba išla u vrtić u postotku manje pate od alergija.

Baš kao što je bebinom mozgu potrebna stimulacije da bi se normalno razvijao isto tako je imunom sistemu potreban dodir sa svakodnevnim uglavnom bezopasnim mikrobima da bi jačao, naučio kako da se prilagođava i reguliše.

Naučnici su otkrili da su deca koja su bila izložena životinjskom izmetu do druge godine imala više slučajeva proliva ali i puno manje upalnih stanja u organizmu u kasnijem dobu.

Upalni procesi su povezani sa nastankom mnogih ozbiljnih bolesti kao što su Alchajmerova bolest, dijabetes, srčana obolenja,… Naučnici su odavno prestali da veruju da imunitet ima veze samo sa alergijama, autoimunim bolestima i astmom, i veruje se da je povezan sa upalama kao i sa degenerativnim bolestima i upravo iz tog razloga, izloženost mikrobima je veoma važna u ranijem životnom dobu.

Čišćenje bacila, dobro za zdravlje ili loša ideja?

Većina bacila je koja vreba da se nastani u našem organizmu ne samo da je bezopasna nego već su s nama tokom milenijuma.Pošto se ljudsko ponašanje tokom vekova menjalo tako je popriličan broj bacila koji žive u crevima nestao. Ti bacili obavljaju mnoge važne funkcije , ali su se zbog modernog načina života izmenili ili nestali.

Kada previše čistimo i sterilišemo okruženje u kome se nalazi beba da bismo je zaštitili od bolesti mi na neki način smanjujemo šansu imunitetu da ojača na prirodan način i na taj način sprečavamo da deca dođu u dodir sa prirodnim mikroorganizmima koji su u stvari dobri za njih.

Isto tako postoji šansa da se previše ode u potpuno drugom smeru što takođe nije dobro, pa tako dosta ljudi koji veruju u „hipotezu zdravlja“ tvrde da su mikrobi iz prljavštine u potpunosti dobri za zdravlje. Stručnjaci se s tim ne slažu jer tvrde da su ti mikrobi potpuno nebitni jer su adaptirani da prežive u prljavštini, a ne u ljudskom organizmu.

Šta roditelji treba da urade?

Potrebno je da pazite svoju decu, čuvate im zdravlje, ali i da pronađete ravnotežu, bez preterivanja.

Posavetujte se sa lekarom da li je potrebno baš svaki put da dete pije antibiotike koji veoma loše utiču na dobre bakterije i ujedno na sposobnost jačanja imuniteta i njegove mogućnosti da se bori protiv bolesti.

Kad je reč o izloženosti bebe mikrobima u okruženju ne morate baš toliko da pazite i sterilišete sve sa čime će dete doći u dodir.