Geštalt terapija za prihvatanje odgovornosti i lečenje neuroze
Geštalt terapija se fokusira na ličnu odgovornost i pokazala se vrlo efikasnom u lečenju neuroze.
Psiholozi je sve češće prihvataju i primenjuju, jer pacijent uči da je odgovoran za svoje postupke i svoj put, egzistenciju. Razvili su je Fric Perls, Laura Perls i Pol Gudman. Mnoge ljude koči prošlost i teret odgovornosti, što ih blokira i stvara niz nedovršenih stvari, koje oni odgađaju. Ta opterećenost i odbacivanje odgovornosti i odgađanje stvari može da dovede do neuroze i drugih psiholoških problema. Ovom terapijom pacijent uči kako da smogne hrabrost i snagu da prihvati stvari, razreši ono što mu je na teretu i da ne beži od obaveza. Obično ljudi postaju življi i kreativniji.
Vrlo je važno poverenje i bliskost pacijenta i terapeuta, ta veza se gradi postepeno kroz terapije. Pacijent stiče poverenje i vidi u psihologu prijatelja. “Geštalt” kombinuje niz terapija, tehnika, pristupa, “igrica” i sve je fokusirano na momenat, na sadašnjost, na “ovde i sada”. Na pacijenta se u potpunosti gleda kao na celinu (geštalt znači celina na nemačkom), nedeljivu i tako mu se i pristupa. Sličnu terapiju je primenio terapeut u filmu “Dobri Vil Hanting”, koga je glumio Robin Vilijams. On pomaže jednom veoma inteligentnom momku da lakše prihvati svet oko sebe i da pronađe svoj put.
Ciljevi terapije
Danas često dolazi do pojave nekih manjih psihičkih poremećaja, jer se naše prirodne potrebe tako često i duboko sukobljavaju sa potrebama društva, odnosno onog šta ono zahteva od nas. Neki ljudi jednostavno ne mogu da pronađu neku sredinu, da izbalansiraju, pa dolazi do psihoze, neuroze, … Kada osoba dođe u takvo stanje počinje da izbegava mnoge stvari – neprijatnosti, rizike, sukobe, teške odluke, a kako sve to čini život, u jednom momentu izgleda kao da pacijenti izbegava i sam život, suštinski.
U takvom stanju teško je preusmeriti pacijenta, jer on pruža otpor promenama. Terapeut se ne nameće, on postavlja stvari tako da izgleda kao da idu same od sebe, kao da on ništa ne čini, jer sve mora da bude do pacijenta, da on pronađe unutrašnju snagu i da sam dođe do rešenja – da se ponaša zrelo, da ne vapi za tuđom pomoći. Terapeut je tu da bude podrška i nauči pacijenta da prihvati sebe onakvim kakav je i da promeniti stvari može samo sopstevnom snagom.
Ovde i sada
Tokom terapije reaguje se na stvari kako idu, kako se dešavaju, u momentu. Teme se vežu za emocije vezane za ono šta se trenutno dešava u životu pacijenta. Terapeut uči pacijenta da sam sagleda problem iskreno – da vidi razliku između onog kako je nešto zaista bilo i kako je on vidio da se to dogodilo. U tim momentima pacijent počinje lagano da shvata koje to stvari mora promeniti u svom životu. On postaje samouvereniji i mirniji.
Ova terapija je efektivna i u lečenju: depresije, anksioznosti, ovisnosti, post-traumatskog stresa, i drugih obolenja koje koče čoveka u njegovom društvenom životu. Reč je o nekoj vrsti edukacije, gde pacijent ponovo upoznaje samog sebe i svoju suštinu.
