Društvene mreže – koliko su loše za mentalno zdravlje?
Društvene mreže su poslednjih godina sigurno jedan od najpopularnijih vidova komunikacije i druženja među ljudima širom sveta. Služe nam za druženje, upoznavanje, ponovno povezivanje sa ljudima sa kojima smo izgubili kontakt, za reklamiranje te za informisanje. Zaista je malo onih koji su odoleli ovoj pošasti i nemaju profil na niti jednoj od društvenih mreža. Jeste li se ikad zapitali kako to društvene mreže utiču na čovekovo mentalno zdravlje? Donose li nam više štete nego koristi?
Mi ćemo vam pokušati dati odgovore na neke od ovih pitanja i možda biti onaj tas na vagi koji će presuditi da i vi prestanete koristiti društvene mreže ili pak vreme provedeno na njima svedete na minimum, a možda baš ovaj tekst bude taj koji će vas nagnati da otvorite profil na Fejsbuku ili Tviteru iako ga do sad niste imali.
Socijalne mreže su svakako jedna od pozitivnijh strana Interneta i mnogi ljudi bi se složili sa činjenicom da zaista mogu doneti mnoštvo dobrih stvari. Sjajno su sredstvo za upoznavanje novih i povezivanje sa starim prijateljima, za promociju novih poslova kao i za razmenu informacija i mišljenja. Ovim tekstom nikako ne želimo da vas navedemo da ugasite profile i u potpunosti prestanete koristiti društvene mreže već da sagledate i negativne strane te ih pod svaku cenu izbegnete.
Negativne strane društvenih mreža
Kao i kod svega drugog na svetu, ne treba preterivati ni kad je u pitanju vreme provedeno na društvenim mrežama kao ni način na koji o njima razmišljate. Postoji mnoštvo negativnih strana društvenih mreža i mi ćemo vas upozoriti na samo neke od njih.
Ovisnost. Opšte je poznato da se prekomernom upotrebom računara može se razviti određena ovisnost, posebno kad su u pitanju video igrice, ali nema prevelike razlike ni kod korištenja društvenih mreža. Ovisnost o društvenim mrežama se javlja jer njihova upotreba stimuliše centre zadovoljstva u vašem mozgu koji se aktiviraju svak put kad vam neko “lajkuje” fotografiju ili ostavi pozitivan komentar. Komunikacija u bilo kom obliku, ne samo na društvenim mrežama utiče na centar zadovoljstva.
Stimulacija dopamina, neurotransmitera zaduženog za osećaj požude kao što su želja za cigaretama, dostiže sasvim drugi nivo kad vreme provodimo na društvenim mrežama.
Većina nas na društvenim mrežama ima stotine, pa čak i hiljade “prijatelja” koji redovno ažuriraju svoje profile, objavljuju fotografije i pišu statuse te na neki način konstantno komuniciraju sa nama. U stvarnom životu teško da ćete dobiti pedeset pozitivnih komentara za novu frizuru ili auto, niko vas neće javno pohvaliti zato što imate sjajan muzički ukus ili ste pronašli fenomenalan citat. Prava, živa komunikacija iziskuje mnogo više truda i vremena od društvenih mreža i retko uključuje toliko učesnika kao što je to na Internetu zato se poprilično dobro osećamo kad sa ljudima komuniciramo putem komentara i lajkova. Pročitajte i “Stvari koje nikad ne biste trebali postaviti na društvene mreže”.
Zamislite samo kako bi izgledalo da se 50 vaših prijatelja okupi u kafiću i da vam svi komentarišu kako vam je sjajna haljina ili da se glasno slažu s vama za svaku izgovorenu rečenicu. Zvuči pomalo zastrašujuće, zar ne? Upravo takve pohvale i potvrde na društvenim mrežama nam donose zadovoljstvo i većni može da stvori iluziju o vlastitoj veličini..
Zbog svega navedenog i zbog toga što su društvene mreže jednostavan, zabavan i brz način komunikacije veoma lako se može razviti i zavisnost. Što uopšte ne čudi jer vi u svakom trenutku možete komunicirati sa stotinama ljudi, čuti njihovo mišljenje i nove informacije bez da ustanete iz vaše omiljene fotelje. Ne morate se presvlačiti, šminkati ili praviti frizuru. Drugi razlog zbog koga često odlazimo na društvene mreže je svakako i dosada, jer gotovo uvek kad nemamo pametnija posla pogledamo šta nam rade “drugari” na Fejsbuku ili Tviteru, a najezda pametnih telefona je taj pristup dodatno olakšala. Upravo ta navika veoma lako može prerasti u klasičnu ovisnost i nakon nekog vremena ne možemo zamisliti život bez društvenih mreža. S vremenom se mogu razviti i veći problemi kao što su manjak pažnje i koncentarcije, primetićete kako se sve teže fokusirate na jednu stvar i kako vam sve manje stvari drži pažnju.
Manjak koncentracije i poremećaj pažnje. Previše vremena provedenog na društvenim mrežama može vam doneti pad koncentracije kao i mnoge druge simptome ADHD-a jer komunikacija na društvenim mrežama zahteva konstanto prebacivanje sa jedne teme na drugu, sa jednog mesta na drugo, od čitanja komentara, praćenja novih objava te odgovaranja na poruke kao i komentarisanja i lajkovanja.
Zbog brzine protoka informacija vašu pažnju malo toga može zadržati duži vremenski period što može biti loše kad je u pitanju komunikacija sa stvarnim ljudima i posao. To takođe može uticati i na način na koji učite nove stvari jer putem društvenih mreža informacije dobijate u što kraćem obliku. Sve to ostavlja traga na vašu koncentraciju i držanje pažnje. Na primer, ljudi koji konstantno komuniciraju sa drugima putem društvenih mreža će se osećati poprilično neugodno dok čitaju knjigu jer neće dobijati nikakve povratne informacije. Ako patite od bilo kakvog vida poremećaja pažnje onda treba da znate da vam društvene mreže neće doneti ništa dobro. S druge strane ako do sad niste imali takvih simptoma previše vremena na društvenim mrežama ih može izazvati. Simptomi poremećaja pažnje su: manjak koncentracije, uvek ostavljate posao ili učenje da biste proverili šta ima na društvenim mrežama, imate problema sa čitanjem dužih tekstova koji vam brzo dosade i osećate se neugodno kad duže vreme sedite i ne radite ništa. Evo i kako da“Ne dozvolite da vas društvene mreže ostave bez posla”.
Pad intelektualnih sposobnosti. Ruku na srce, sve ono što radimo na društvenim mrežama, gledanje tuđih fotografija, komentarisanje i objavljivanje kratkih statusa teško da se može podvesti pod intelektualne aktivnosti koje na bilo koji način oplemenjuju. Većini ljudi aktivnosti na društvenim mrežama su postale kao žvakaća guma za mozak. Konstantno nam okupiraju misli, ali nemamo nikakvu konkretnu korist od njih. Bar kad je u pitanju intelektualna zadovoljština.
Na socijalne mreže se veoma lako navikavamo, a s druge strane nije potrebna posebna pamet da biste ih koristili i na kraju krajeva bili uspešni na njima. Broj pratilaca, lajkova i komenatra nisu merodavni da li je neko uspešan, zabavan i snalažljiv u stvarnom životu. Sve je to balon od sapunice koji veoma lako može pući. Uprkos tome ljudi vremenom menjaju stvarni život društvenim mrežama i zanemaruju aktivnosti kao što su čitanje knjiga i informativnih tekstova na internetu i to je zapravo njihova najlošija strana. Zato dolazi do pada intelektualnih sposobnosti. Otkrijte “Da li vam je potrebna digitalna detoksikacija” i “Da li vam je potreban odmor od tehnologije”.
Povećan nivo stresa i umora. Iako vam se možda čini da vas društvene mreže odmaraju, one čine upravo suprotno jer pomno praćenje svega što se dešava bukvalno zamara mozak. Umara se od viška informacija posebno onih koje primate bez nekog reda i smisla, brzo i u malim porcijama.
Vašem mozgu je potrebno određeno vreme da na miru probavi i procesuira informaciju, a na društvenim mrežama to obično ne stiže jer ste u međuvremenu pročitali još jednu, pa još jednu i još jednu. Velika je verovatnoća da će vam mozak uveče biti jako umoran ako ste tokom dana dosta vremena proveli na društvenim mrežama i opteretili ste ga, u većini slučajeva, potpuno nebitnim informacijama. Umesto da se odmarate i spavate osetićete potrebu da se ponovno zabavite sa nekim aktivnostima. To je način na koji informacije koje vaš mozak nije stigao da procesuira tokom dana utiču na vašu psihu.
I tako se usled manjka odmora i koncentracije rađa stres koji je dobar početak za mnoge fizičke i psihičke probleme.
Suzbijanje emocija. Koliko vam se često dešava da kad pročitate neku lošu vest odmah odete na društvenu mrežu da pogledate šta vaši virtuelni prijatelji misle o tome ili da jednostavno podelite svoje utiske sa njima? Jeste li se ikad zapitali zašto je to vaša prva reakcija? Da li na taj način pokušavate pobeći od stvarnosti i od toga da se suočite sa sopstvenim mislima i emocijama?
Iako vam se možda čini da je dobro to što umesto da razmišljate o lošim stvarima “visite” na Tviteru, učinak je potpuno suprotan.
Ako ne dozvolite sebi da informaciju, lošu ili dobru, procesuirate i sami shavtite šta o njoj mislite vi na neki način suzbijate sopstvene emocije, a to ni u kom slučaju ne može biti dobro, jer suzbijanje emocija dovodi do stresa i emotivnih problema koje je teško rešiti ako se nakupe.
Umesto da provodite vreme na društvenim mrežama provedite ga tako da se posvetite analizi sopstvenih osećanja, jer time što ih suzbijate ne dozvoljavate im da se razvijaju, posebno kad su u pitanju emocije poput ljubavi, empatije i saosećanja. Pokušajte baš svaki put kad pročitate neku lošu informaciju, umesto da to podelite sa internet zajdnicom, sedite u tišini i razmislite o tome što ste pročitali ili čuli.
Kako sprečiti loš uticaj društvenih mreža?
Nemojte nas pogrešno shvatiti, mi zaista ne smatramo da su društvene mreže nešto loše, naprotiv, ako se koriste umereno i na pravi način zaista mogu biti više nego korisne. Pomažu vam da komunicirate s ljudima , da delite i saznajete informacije, otkrivate kada i gde se održavaju događaji koji vas zanimaju pa čak i da se reklamirate ako to želite. Granica između pozitivnog i negativnog uticaja društvenih mreža je veoma tanka, ali postoji nekoliko načina kako da taj loš uticaj sprečite.
Najjednostavnije rešenje jeste da sami sebi ograničite vreme koje provodite na Fejsbuku, Tviteru, Linkedinu, Instagramu. Uvedite pravilo da se na društvene mreže logujete tri puta u toku dana i tačno odredite kada je vreme za čitanje poruka, kad za notifikacije, kad za prelistavanje “lajne”. Pokušajte to razgraničiti i ne radite sve u isto vreme.
Napravite raspored kad proveravate društvene mreže, neka to na primer bude ujutro u devet, zatim u tri poslepodne i naveče u šest-sedam. Isto tako veoma je važno da izbrišete aplikacije društvenih mreža sa vašeg pametnog telefona jer onda nećete dobijati obaveštenja o notifikacijama i manje će vam padati na pamet. Pročitajte i “Kako upotreba smartfona utiče na zdravlje”.
Isto tako, važno je i da vreme koje provedete na društvenim mrežama bude korisno utrošeno, umesto da gledate šašave fotografije i smešne klipove zabeležite sebi korisne stranice i profile koji bi vam mogli biti zanimljivi, ali i na neki način poučni. Dobra stvar kod društvenih mreža je što je protok informacija neverovatno veliki i to iz celog sveta i šteta je da ih iz njih ne izvlačite korist. Tu ne mislimo samo na tračeve i na “žutilo” već na mnoštvo korisnih informacija iz kojih mnogo toga možete naučiti.
Obratite pažnju da čitate više informativnog sadržaja i učestvujete u pametnim dikusijama umesto da samo “lajkujete” i gledate fotografije vaših prijatelja.
Dozvolite sebi da se kvalitetno odmorite. Ako ste se na poslu previše umorili, nipošto se nemojte “odmarati” viseći na društvenim mrežama već izađite na svež vazduh, prošetajte, popijte kafu sa mamom, sestrom ili prijateljicom, pročitajte knjigu ili prelistajte novi broj omiljenog časopisa. Na kraju krajeva dozvolite sebi da ne radite ništa, lezite u tišini, zatvorenih očiju i bukvalno odmarajte.
Internet nisu samo društvene mreže!
Otkako je postao naša svakodnevica Internet je tema mnogih rasprava. Dok jedni veruju kako je krajnje štetan drugi se kunu u njegovu efikasnost i tvrde da bez njega ne mogu zamisliti život. Dok ovi prvi Internet gledaju kroz društvene mreže i lako dostupne loše sadržaje ovi drugi ga vide kao sredstvo koje će im pomoći da brzo i jendostavno saznaju potrebne informacije, od aktuelnosti, preko recepata pa sve do nekih naučnih saznanja i informacija.
Istina je negde između ove dve krajnosti jer baš koliko može biti štetan, internet isto toliko može biti koristan, a sve zavisi od načina na koji ga koristite, ali činjenica jeste da internet nisu samo društvene mreže.
Uz pravu edukaciju i pravilan način istraživanja internet veoma lako može postati mesto gde će vam se pružiti mnogo novih prilika za rad, druženje i učenje. Društvene mreže bi trebalo da predstavljaju onaj neobavezni kutak interneta koji bi trebalo posećivati za zabavu. Problem nastaje onog trenutka kad društvene mreže počnemo doživljavati previše ozbiljno, kad počnu uticati na naš stvarni društveni i porodični život, kad počnu uticati na naše raspoloženje i poigravati se sa našim emocijama. Svi ti silni lajkovi koje dobijate te pozitivni ili negativni komentari mogu uticati i na sliku koju imate o sebi. Može se desiti da sami sebe počnete previše ozbiljno doživljavati ili da vam se samopuzdanje u potpunosti naruši. Zato treba biti krajnje oprezan. Informišite se i “Kada deci dopustiti da otvore nalog na društvenim mrežama”.
S druge strane društvene mreže mogu biti zaista sjajno mesto za druženje, zabavu, upoznavanje ljudi koji imaju slične afinitete kao i za protok informacija sve dok ne preterujete i dok se pridržavate sopstvenih pravila.
Dok društvene mreže kao i sam internet doživljavate kao mesto koje vam olakšava život, na kome otkrivate novu sjajnu muziku, tražite preporuke za dobre knjige i filmove, lako pronalazite potrebne informacije, a u stvari uživate u pravom druženju sa prijateljima uz kafu ili pivo onda nema razloga za brigu i vi sigurno uzimate najbolje od oba sveta.
