Kako sedenje utiče na zdravlje
Imamo loše vesti za sve one kojima je omiljena fizička aktivnost sedenje ispred televizora i one koji su poslom vezani za višečasovno sedenje. Otkrivamo vam pomalo zastrašujuće načine kako sedenje utiče na zdravlje.
Ono što je najstrašnije u istraživanjima koja su obavljena povodom sedenja jeste činjenica da vam čak ni preporučenih 150 minuta vežbanja nedeljno neće biti od velike pomoći ukoliko svo ostalo vreme provedete na stolici.
Ako vas zanima koje to rizike nosi previše vremena provedenog u stolici, čitajte dalje.
Dijabetes. Izbegavanje sednja na stolicama i kaučevima može biti čak i efektnija preventiva za dijabetes od samog vežbanja. Istraživanja su pokazala da vreme koje provedemo sedeći je povezano sa povišenim nivoom šećera u krvi i holesterolom čak i kad se ubroji vreme koje provedemo vežbajući.
Hronične bolesti. Istraživanja sprovedena u Australiji su pokazala da ljudi koji u toku dana sedeći provedu četiri sata ili manje imaju mnogo manje šansi da obole od hroničnih bolesti kao što su povišen krvni pritisak, srčana obolenja, dijabetes pa čak i kancerogena obolenja.
Manje šanse za ozdravljenje od raka. Oboleli od raka debelog creva koji sede šest i više sati u toku dana imaju 36 više šanse za umiranje od onih koji sede tri sata ili manje. Razlog tome leži u tome što sedenje vodi do slabije kontrole glukoze i insulina što može dovesti do rasta kancerogenog tkiva.
Više masnoće oko srca. Istraživanja koja su sprovedena nad 500 starijih Amerikanaca pokazala su sledeće: što su više vremena ispitanici provodili sedeći to im se više masnoća nakupljalo oko srca što automatski povećava rizik od srčanih obolenja. Regularna fizička aktivnost smanjuje nakupljanje masnoća oko drugih organa, ali nema nikakvog uticaja na nakupljanje masnoća oko srca.
Bolest bubrega. Žene koje sede svega tri sata dnevno ili manje su pod 30 odsto manjim rizikom za razvoj bolesti bubrega od onih koje sede po osam sati dnevno, dok je kod muškaraca taj rizik veći za 15 odsto.
Šta uraditi?
Potrebne su vam male promene u dnevnoj rutini da biste izbegli dugotrajno sedenje. Umesto da na posao odlazite autom ili javnim prevozom, pešačite. Umesto vožnje liftom uvek birajte stepenice. Možda vam se čine kao mali koraci, ali verujte odigraće značajnu ulogu za vaše zdravlje.
Huffington Post je objavio priču jedne lekarke čiji je gojazni pacijent odlučio da svakog dana prepešači samo jednu ulicu. Nakon nekog vremena njegovo pešačenje se povećavalo, a u svoju dnevnu rutinu uvrstio je i penjanje po stepenicama.
Šest meseci kasnije taj isti čovek svakodnevno je pešačio 10 ulica i penjao se na 8 stepeništa i izgubio neverovatnih nešto manje od 20 kilograma. On nije išao u teretanu niti je trčao maraton, on je samo hodao i u svoj život uneo malu količinu aktivnosti.
Neka vam ova priča posluži kao primer da vam nije potrebno mnogo za zdraviji život.
