Makrobiotička ishrana – saznajte sve što vas zanima
Makrobiotička ishrana je nešto čemu se ljudi obično okreću kad imaju zdravstvenih problema, a mi vam danas otkrivmo zašto je to tako.
Reč makrobiotika im grčki koren, a znači dug život. Filozofija makrobiotičke ishrane je razvijena od strane japanskog edukatora koji je verovao da je jednostavnost ključ dobrog zdravlja, a njegovo ime je George Ohsawa.
Način ishrane koji je Oshawa proručivao i razvio podrazumeva deset pregresivno restriktivnih faza, a poslednja podrazumeva konzumiranje isključivo smeđe riže i vode. Upravo zato što je toliko restriktivna makrobiotička ishrana prema Ohsawi se odavno ne preporučuje.
1978. godine Michio Kushi je proširio i prilagodio Oshawinu teoriju i u Bostonu otvorio Kushi institut za makrobiotiku gde ljudi i dan danas odlaze da nauče sve što im je potrebno da znaju ukoliko žele da pređu na makrobiotičku ishranu.
Zašto se ljudi odlučuju na makrobiotiku?
Ljudi se na makrobiotiku obično odlučuju iz zdravstvenih razloga jer ovaj način ishrane doprinosi psihičkom, duhovnom i naravno fizičkom zdravlju.
Makrobiotička ishrana obiluje vlaknima i hranom sa niskim udelom masti, to je vegetarijanska ishrana koja na prvo mesto stavlja celovite žitarice i povrće, a obiluje i namirnicama bogatima fitoestrogenom kao i proizvodima od soje.
Upravo zbog svega navedenog ovakav način ishrane se preporučuje obolelima od pojedinih vrsta kancerogenih obolenja i mnogih hroničnih stanja. Fitoestrogen možemo povezati sa smanjnjem rizika od kancera povezanih sa nivoom estrogena kao što je rak dojke, ali da bi se učinkovitost ovakvog načina ishrane utvrdila potrebna su još mnoga istraživanja na tu temu.
Bez obzira na to od koje bolesti bolujete makrobiotiku koristite smo uz propisane lekove i terapiju, nikako kao zamenu, a i u tom slučaju se posavetujte sa vašim lekarom.
Principi makrobiotike
Ako želite da se hranite po principima makrobiotike, evo koje smernice bi trebalo da pratite.
Celovite žitarice bi trebalo da sačinjavaju 50-60 odsto svakog obroka. Celovite žitarice su: smeđa riža, celovito zrno pšenice, ječam, raž, kukuruz, proso i heljda. Presovana zob, testenina, hleb i ostali proizvodi od brašna mogu se konzumirati tek povremeno.
Supa je veoma važna u makrobiotici i preporučuju se jedan do dva tanjire supe dnevno i to miso ili shoyu supe koje se prave od fermentisanih sojinih zrna.
Povrće sačinjava 25-30 odsto dnevne ishrane, a 1/3 povrća može biti sirovo. Povrće se još može kuvati na pari, u kipućoj vodi, pržiti ili dinstati.
Mahunarke treba da sačinjavaju 10 odsto dnevne ishranee.
Namirnice životinjskog porekla se obično izbegavaju, a preporučuju se samo male količine ribe ili morskih plodova.
Voće i to ono organskog porekla se može jesti nekoliko puta nedeljno i to jabuke, breskve, kruške, kajsije, grožđe, bobičasto voće, lubenica i ostalo voće. Ne preporučuje se tropsko voće mango, ananas i papaja.
Semenke i orašasti plodovi se mogu jesti kratko proprženi i začinjeni sa malo soli.
Slatka jela i deserti su dozvoljeni dva do tri puta nedeljno ali uz određene moderacije i to ljudima koji su dobrog zdravlja. Fokusirajte se na prirodno slatke namirnice kao što su sveže i sušeno voće i koristite prirodne zaslađivače. Šećer, med, melasa, čokolada i ostali zaslađivači nisu dozvoljeni.
Kad je u pitanju ulje preporučuje se ono biljnog porekla i to na prvom mestu ulje od crnog susama, ali možete koristiti i obično susamovo ulje, kukuruzno i ulje gorušice.
Od začina i dodataka možete koristiti so, rižino sirće, đumbir, kisele krastavce,…
Sve namirnice i smernice se mogu prilagoditi podneblju u kom živite, godinama i polu.
Dobrobiti makrobiotike
Dobra strana makrobiotike jeste što podstiče upotrebu namirnica koje retko ili uopšte ne koristimo, a veoma su zdrave, veoma je siromašna zasićenim mastima i bogata fitoestrogenima što mnogi veruju balansira hormone kod žena i pomaže kod menopauze, predmenstrualnih simptoma i dobra je preventiva raku dojke i endometriozi.
Moguće neželjene posledice
Obzirom da je veoma restriktivan ovim načinom ishrane možete unositi nedovoljne količine proteina, vitamina B12, gvožđa, magnezijuma i kalcijuma što može dovesti do manjka energije. Posavetujte se sa lekarom koji će vam preporučiti odgovarajuće suplemente.
