Razlika između tradicionalnog i Stott pilatesa
Pilates je način vežbanja veoma popularan u celom svetu, a zbog gotovo čitavog veka postojanja pojavile su se i razne varijacije na temu. Danas otkrivamo razliku između tradicionalnog i stott pilatesa.
Pilates je metod vežbanja razvijen u Nemačkoj, početkom 20. veka. Pošto postoji gotovo celih 100 godina sasvim je normalno da su se pojavile razne varijacije na temu pilatesa zbog čega „pilates puritanci“ uveliko negoduju i smatraju da pilates treba da prkosi modernizaciji. S druge strane postoje oni koji se sa tom tezom ne slažu, a jedna od njih je Moira Stott koja je osmislia modifikovanu verziju pilatesa na tradicionalnoj osnovi.
Promene koje ona zagovara uključuju disanje, koncentraciju i tečnost pokreta, određeni redosled vežbi, uspravno držanje i upotreba rekvizita su glavne razlike između ova dva načina vežbanja pilatesa.
Istorija Moire Stott
Moira Stott je bila primabalerina u Torontu, a povreda vrata dovela ju je do instruktorke pilatesa Romane Kryzanowske koja je prenosila tradicionalni pilates kako ga je osmislio sam osnivač Joseph Pilates. Stott je nakon toga upisala studije fizikalne terapije i sporta i otkrila da originalni metod vežbanja pilatesa iako veoma efektan ne podleže modernim principima današnjeg držanja kao i određenog redosleda vežbi pa je omislila možemo reći moderniju verziju pilatesa, a prvi studio je otvorila u Torontu 1988. godine.
Glavne karakteristike Stott pilatesa
Glavna razlika između originalnog i Stott metoda je ta što u originalnom metodu, kičma tokom svih vežbi mora biti u ravnom položaju dok je u Stott metodu više neutralna. S vremenom su stručnjaci otkrili da stalno hodanje ispravljenih leđa može gotovo jednako uticati na kičmu kao i kad smo konstantno pogrbljeni. Neutralna kičma podstiče blagu zakrivljenost donjeg dela kičme i to se koristi sve dok je barem jedna noga na podu, ukoliko ležimo na leđima ili smo u vazduhu onda kičma treba da je ravna.
Mnogi ljudi Stott tehniku doživljavaju na pogrešan način tvrdeći da instruktori podstiču polaznike da krive kičmu tokom izvođenja određenih vežbi što je potpuno pogrešno.
Dobrobiti Stott tehnike
Tradicionalni pilates počinje sa sto vežbi, učesnici obično leže na leđima sa nogama u vazduhu, lagano podižući ramena i glavu zajedno sa rukama i ti pokreti se ponavljaju 100 puta. Oni koji nisu u formi ovaj način vežbanja bez zagrevanja mogu smatrati previše napornim za vrat i donji deo leđa.
Stott način vežbanja podrazumeva zagrevanje što priprema telo i otpušta pritisak u vratu i leđima. U Stott metodi se takođe koriste rekviziti kao što su lopta, valjci od spužve i traka.
Tradicionalni pilates se oštro protivi upotrebi rekvizita.
Koju god vrstu pilatesa odaberete sigurno ćete osetiti određena zdravstvena poboljšanja, samo treba da se odlučite za onaj metod koji vama lično više odgovara.