Badnji dan i Božić – običaji čije nas negovanje zbližava
Najradosniji hrišćanski praznik je važan za svaku porodicu, jer je to vreme zbližavanja, praštanja i veselja.
Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra, međutim i oni koji nisu postili mogu, kao što je zapisao Sveti Jovan Zalotousti “da sednu zajedno za trpezu i naslađuju se Božjim darovima”.
U narodu se na Badnji dan i Božić gleda gotovo kao na isti praznik – nešto nerazdvojno. Za ovaj period je vezano mnoštvo običaja i razlikuju se ne samo među pravoslavnim vernicima širom sveta, nego i po podnebljima za one koji slave po Julijanskom kalendaru.
Recimo, u Rusiji se služi posebna večera bez mesa, gde dominiraju jela od raznih vrsta žitarica, u Gruziji večera ne počinje dok sat ne otkuca 12 puta; u Ukrajini na Badnje veče unose snop pšenice, …
U većini krajeva mnogi običaji su vezani za paganske dane, koji su kasnije dobili hrišćansko obeležje. Kod Srba mnogo običaja je ostalo još od davnih predaka i to je posebno izraženo na Badnji dan.
Badnji dan
Dan pred Božić seče se grana hrasta (sveto drvo kod Slovena) – badnjak, koje se u nekim krajevima unosi u kuću, a koje neki kače i na automobile verujući da će ih štiti. Osnova Badnjeg dana je porodični kult i okupljanje oko ognjišta, praštanje, povezivanje, …
Badnjak se unosi sa prvim mrakom (kod nekih na Božić ujutro) i stavlja na ognjište. Pečenica se u nekim krajevima priprema, “žrtvuje” 5. januara, a u nekima na Badnji dan.
U toku dana pored badnjaka u kuću se unosi i slama. Domaćica u jednu posudu ili sito stavi žitarice, orahe, lešnike, slatkiše. Sa tim se posipa slama (prilikom takozvanog pijukanja), ali i položajnik i badnjak, kada ga unesu. U nekim krajevima predveče, pred večeru domaćica baca slatkiše i ostale darove iz sita deci na slamu. Badnjak se pali u kući u šporetu ili vani na ognjištu.
Ipak, većina ljudi koji žive u gradovima kupuju badnjak na gradskim pijacama, a neki i slamu.
Badnja večera je centralno mesto okupljanja i, naravano, posna je. Prema nekim običajima potrebno je na sto izneti najmanje 12 vrsta hrane i jedno glavno jelo. To je povezica sa 12 apostola koji su bili sa Isusom na Tajnoj večeri. (Naravno, kada kažemo vrste jela tu se misli i na jabuku, hleb, …).
U periodu sa Badnjeg dana na Božić mnogi ljudi idu na bdenje. Neki ostaju budni dok badnjak ne izgori na ognjištu gde se peče pečenica, a neki celu noć.
Naravno, imajte na umu da je suština proslave okupljanje, praštanje, povezivanje porodice, pa tako ako živite u gradu i simbolično obeležavanje sa skromnom posnom večerom, badnjakom kupljenim na tržnici i malo slame u kući je takođe značajno.
Božić
Ustaje se veoma rano, a oni koji su bili budni celu noć idu sa ostalim ukućanima na liturgiju. Oni koji su postili pričešćuju se. Na sto se postavlja bogata trpeza. Na sredini stola je božićna pšenica sa upaljenom svećom. Obično se sto ne posprema i svi tog dana praznuju i odmaraju. U nekim krajevima se veuje da je za Božić dobro uraditi svašta po malo – i odmarati i raditi i šaliti se, jer će tako onda proći i cela godina. Posle ručka obično se ide u goste da se praznik čestita rodbini i prijateljima.
Običaji se po krajevima razlikuju i svako od nas želi da učini ovaj dan što radosnijim porodičnim okupljanjem. Ma gde slavili želimo vam srećan praznik i da ga proslavite u miru, ljubavi i sreći.
