Kako rad u kancelariji šteti zdravlju
Rad u kancelariji nije baš toliko lagan kao što većina ljudi misli. Pored bolnih leđa od sedenja i stresa tu su još mnogi faktori koji loše utiču na naše zdravlje. Ako ste kancelarijski radnik, ovo je tekst za vas.
Kada se spoji stres sa dugim radnim vremenom provednim za računarom u maloj kancelariji dolazi do preopterećenja koje se manifestuje nezainteresovanošću za posao, umorom i cinizmom, veoma slično simptomima depresije. Razlika je u tome što vam onog trenutka kad se odmorite od posla automatski biva bolje.
Sa preopterećenjem na poslu izborite se tako da otkrijete tačno šta vas izbacuje iz takta i koji je epicentar stresa. Pokušajte razgovarati sa svojim šefom, bez dizanja tenzije, vodite, ako je to moguće konstruktivan i smiren razgovor. Nađite rešenje koje će podrazumevati promenu radnog mesta ili neke dodatne obuke koje će vam posao olakšati.
Drugi zdravstveni problem koji je verovatno i najčešći kod onih koji sede po osam sati jeste veoma loše držanje tela. Stručnjaci savetuju da za bolje držanje visinu stolice namestite tako da kad oba stopala spustite na pod , kolena budu u ravni sa kukovima. Isto tako preporučuje se da leđima uvek budete naslonjeni na naslon stolice i da povremeno istežete mišiće vrata gledajući u plafon. Ako vam stolica ima poseban naslon za glavu namestite ga da je okrenut malo prema plafonu.
Na neko vidno mesto u kancelariji postavite papirić sa podsetnikom koji će vas upozoravati da uspravno sedite.
Činjenca je da je kancelarija nezdrava okolina za rad iz razloga što se na poslu retko ko hrani zdravo. U većini slučajeva grickamo slatkiše ili peciva iz obližnjih pekara, jer ko još ima vremena da razmišlja o zdravoj užini?
Ono što će pomoći jeste da kancelariju očistite od svih nezdravih grickalica i slatkiša i da nemate zalihe. Ujutro pre posla kupite orašaste plodove, voće i vodu i neka vam to budu zdravi obroci.
I, na kraju smo došli do dugotrajnog sedenja. Tek u poslednjih nekoliko godina, stručnjaci su počeli otkrivati loše strane dugotrajnog sedenja. Jedno istraživanje sprovedeno 2010. godine koje je pratilo više od 120 hiljada ljudi koji su sedeći provodili najmanje šest sati otkrilo je da su ti ljudi pod većim rizikom od smrtnih bolesti povezanih sa gojaznošću u poređenju sa onima koji su sedili tri sata i manje. Jedno od objašnjenja za ovakve rezultate jeste da je enzim koji je povezan sa probavom hrane manje aktivan tokom dužih perioda sedenja.
Lekari kažu da bi sa stolice trebalo da ustajete svakih 15-ak minuta, malko se protegnete, dotaknete nožne prste, uvrnete kičmu nekoliko puta, prošetate ako je to moguće.
Stručnjaci kažu da pored svega navedenog dugo sedenje može da poremeti bološki sat jer je našem organizmu potrebna sunčeva svetlost da bismo normalno funkcionisali. Biološki sat utiče na sve funkcije od metabolizma do spavanja. Ako radite u kancelariji bez prozora, obavezno izađite napolje za vreme pauze, imaćete više energije i bolje ćete spavati.
