Makrobiotika – dijeta ili životna filozofija?
Makrobiotika je način ishrane koji je postao popularan sad već davnih 60-tih godina, a odlikuju ga konzumiranje prirodnih namirnica u kombinaciji sa azijskom jing-jang filozofijom pronalaženja životnog balansa. Ako planirate da probate makrobiotički plan ishrane, evo šta treba da znate.
Makrobiotika za cilj nema samo gubitak kilograma već postizanje tog neophodnog životnog balansa te obećava zdraviji i dugotrajniji život za žene, muškarce i za decu. Ako se odlučite hraniti na ovaj način pored toga što treba da jedete posebnu hranu, treba da imate redovne obroke, bez preskakanja, da hranu dobro žvaćete, da slušate svoje telo, da budete fizički aktivni kao i da imate pozitivne misli.
Osnovne grupe namirnica koje su zastupljene u makrobiotičkoj ishrani su celovite žitarice, povrće i mahunarke za koje mnogi veruju da imaju antikancerogeno svojstvo. Uprkos tom verovanju stručnjaci ne savetuju makrobiotičku ishranu kao preventivu kancerogenim obolenjima jer za to nema nikakve naučne osnove, ali su istraživanja potvrdila da ovakav način ishrane smanjuje rizik od srčanih obolenja kao i pojedinih (retkih) vrsta karcinoma.
Šta možete jesti
Ovaj način ishrane je kao stvoren za one koji vole žitarice, povrće i supe jer se u glavnom od toga sastoji makrobiotika.
Oko 40 do 60 odsto dnevne ishrane bi trebalo biti organskog porekla, celovite žitarice (smeđa riža, proso, ječam, kukuruz, ovas), 20-30 odsto dnevne ishrane trebalo bi da čini organski uzgojeno sezonsko povrće, a 5-10 odsto je rezervisano za mahunarke i proizvode poput tofua, miso supe, tempeha te morskih biljaka (nori i agar alge).
Dozvoljeno je i konzumiranje sveže ribe kao i morskih plodova, sezonskog voća, organskog porekla i orašastih plodova ali svega nekoliko puta u toku nedelje. Jedini zaslađivač koji možete koristiti jeste rižin sirup i to povremeno.
Namirnice koje su apsolutno zabranjene su mlečni proizvodi, jaja, perad, prerađena hrana, rafinisani šećeri, meso, tropsko voće, voćni sokovi i pojedino povrće poput špargli, spanaća, patlidžana, paradajza i tikvica.
Kad su u pitanju pića trebalo bi da pijete isključivo kad ste žedni, a ljuta i začinjena hrana takođe nije dozvoljena zajedno sa alkoholnim pićima, gaziranim sokovima, kafom i svime što je industrijski prerađeno te sadrži konzervanse.
Čelična volja
Da biste održavali i poštovali ovakav način ishrane biće vam neophodna zaista čelična volja jer ćete svaki svoj dan morati detaljno isplanirati. Ako vam ipak zvuči privlačno počnite malim koracima, lagano uvodite makrobiotiku u svoj život dok u potpunosti ne zameni vaš standardni način ishrane.
Za ovakav način ishrane biće vam potrebno više truda nego za bilo koji drugi zato što je makrobiotika više stil života nego dijetalni plan i iza nje se krije snažan duhovni sisitem.
Pored korištenja posebnih namirnica da biste bili makrobiotičar svaki zalogaj treba da prožvaćete najmanje 50 puta i tako se na neki način iskazuje zahvalnost hrani pre nego je progutate. Isto tako, preporučuje se da jedete dva-tri obroka dnevno i to onoliko koliko je potrebno da vas u potpunosti zasiti. Količine nisu određene.
Pripremanje hrane. U makrobiotici se najčešće koriste tehnike blanširanja, kuvanja na pari i pečenja u rerni, prženja i disntanja gotovo i da nema. Pojedinci čak izbegavaju pripremu hrane pomoću struje i koriste isključivo posuđe napravljeno od prirodnih materijala, ali vi ne treba da idete toliko daleko.
Onog trenutka kad pređete na makrobiotički način ishrane obavezno se posavetujte sa lekarom da vam propiše suplemente vitamina B12, vitamina D, omega 3 masnih kiselina te cinka i gvožđa jer biorganizam mogao da pretrpi nedoststk ovih nutrijenata usled manjka namirnica životinjskog porekla.
