Šta kad beba hrče?
Verovali ili ne, male bebe hrču i u to su se mogli uveriti mnogi roditelji širom sveta. Stručnjaci kažu da je to prilično normalna i česta pojava i da bebe same po sebi glasno dišu jer su im disajni putevi prilično suženi i napunjeni mehurićima sekreta. Evo šta još treba da znate kad je u pitanju hrkanje kod beba.
U bebinim disajnim putevima obično se nalaze lokvice sekreta koje uzrokuju različite vibracione zvukove, nalik onima koje proizvode muzički instrumenti. To u stvari i jeste hrkanje: zvuk koji nastaje usled vibriranja mekog tkiva u disajnim putevima. Većinu vremena ti zvukovi su prilično čujni, ali kako se bebini disajni putevi razvijaju oni će postajati sve tiši, a tome u prilog ići će i što će beba naučiti kako da proguta pljuvačku .
Ponekad hrkanje može biti znak da disajni putevi nisu dovoljno prohodni jer kad u disajnim putevima postoji prepreka beba mora disati snažnije da bi vazduh prepreku zaobišao i upravo taj napor stvara zvuk hrkanja. Evo kako da hrkanje držite pod kontrolom.
Jedan od najboljih načina je svakako da čistite bebin nosić, a to ćete uraditi sa posebnim pumpicama ili sa nekoiko kapi slanog rastvora kojeg ćete nakapati u bebine nozdrve jednom dnevno. U većini apoteka možete kupiti kapi na bazi slane vode, ali ga možete napraviti i sami, a sve što treba da uradite jeste da rastvorite ¼ kašičice morske soli u 2 dl vode. Bebin nosić lako ćete očistiti i pomoću pare. Jednostavo stanite sa bebom u kupatilo, pustite što topliju vodu i zatvorite vrata tako da se stvori što više pare koju će beba udisati, a to će omekašati sekret u disajnim putevima i olkšati njegovo izbacivanje. Ovo bi najbolje bilo raditi pre spavanja. Isto tako, bilo bi dobro da u beinoj sobi koristite ovlaživač vazduha.
Zaštitite sobu od alergena. Ako beba uporno hrče i ima začepljen nosić bilo bi dobro da sobu zaštitite od alrgena. Izbacite sve što skuplja prašinu iz bebine sobe i nemojte puštati kućne ljubimce unutra.
Kada je hrkanje rizično po zdravlje?
Kako vaša beba raste, tako se iz meseca u mesec razvijaju i disajni putevi i vremenom bi hrkanje trebalo da prestane ili da postane blaže, a može se vratiti i u periodu pre nicanja zubića kada bebe proizvode nešto više pljuvačke nego obično. Ako glasno hrkanje nikako ne prestaje onda bi trebalo da počnete bebin dnevnik zdravlja. Pratite bebino disanje i obratite pažnju na svaku promenu iz dana u dan. Ako se hrakanje pogoršava obavezno to napomenite lekaru na sledećem pregledu. U retkim slučajevima hrkanje može uticati na bebino disanje, ali lekar može preporučiti poseban test tokom koga se snima bebino disanje kad spava.
Isto tako oslanjajte se na svoje instinkte, ako ste zabrinuti zbog toga što beba hrče, obratite se lekaru i pitajte o čemu se radi. Za početak, lekar će verovatno pregledati disajne puteve da bi proverio postoje li kakve blokade i da li postoji neki strukturalni problem kod disajnih puteva. U pojedinim slučajevima nosni septum ima devijaciju sa jedne strane što može izazvati delomičnu opstrukciju nosnica. Bebe iz tog razloga više vazduha udišu i izdišu kroz slobodnu nosnicu i to izazva hrkanje, Uvećani krajnici su takođe veoma čest uzročnik hrkanja ili glasnog disanja, ali kod nešto starije dece, kod beba je to retkost. U slčaju hrkanja lekar će za svaki slučaj proveriti i bebine krajnike da se uveri kako ni tamo nema strukturalnih abnormalnosti.
Na samom kraju, lekar će verovatno samo pratiti bebino disanje. Neke bebe pate od stanja zvanog laringomalacija koja uzrokuje bučno disanje. To je pojava kada hrskavica koja čuva disajne puteve nije još uvek sazrila, a kako beba raste i kako hrskavica sazreva i hrkanje odnosno glasno disanje bi trebalo da prestane. To bi trebalo da se desi najkasnije do šestog meseca bebine starosti.
