Menu 

Jedno je sigurno, ne postoji savršeno poslušno dete, kao ni savršeni roditelj. Sva deca u jednom trenutku ignorišu, ispipavaju granice, svađaju se sa braćom i sestrama, što znači da se svakom roditelju može desiti da problem pokuša rešiti vikanjem. Pre nego zagalamite pročitajte kako vikanje utiče na decu.

Istraživanje koje je sprovedeno od strane Dubai fondacije za žene i decu je pokazalo da čak na četvrtinu dece njihovi roditelji viču na nasilan i zastrašujući način, a osam odsto dece izjavilo je da se to deševa često.

Eksperti kažu da treba posebno paziti šta govorimo deci, jer iako reči ne mogu fizički da ih povrede možda mogu napraviti psihološku štetu, a većina se slaže da konstantan galama i vika može ostaviti posledice po psihičko zdravlje deteta.

http://www.dreamstime.com/royalty-free-stock-photo-little-boy-playing-mother-s-pda-mobilephone-angry-warning-finger-image34135105

Vikanje zbunjuje decu

Deca vikanje doživljavaju kao napad na njihov osećaj sigurnosti i poverenja. Deca se osećaju odgovornima za roditeljsku ljutnju upućenu njima, jer su poprilično egocentrična bića i smatraju da kad naprave nešto dobro, „mama i tata se smiju, a kad naprave nešto loše, oni galame“. Mlađa deca jednostavno ne mogu ni da razumeju objašnjenje za ljutnju kao što su svakodnevne sitnice koje nam se dešavaju, problemi na poslu ili pokvareno auto.

Ako su deca konstantno izložena galami može doći do osećaja straha, stresa, anksioznosti, nesanice, problema sa razvojem, ponašanjem, učenjem, druženjem,…

Vikanje je oblik emocionalnog zlostavljanja

Iako se vama tako ne čini, stručnjaci se slažu sa tezom da je podizanje glasa na dete jedan oblik emocionalnog zlostavljanja, a na taj utisak ne utiče samo vaš ton  već i govor tela i reči koje koristimo bilo da kritikujemo ili smo sarkastični.

Vikanje ne pomaže

Ono što je najvažnije u celoj priči jeste to da vikanje kao vaspitna metoda ne funkcioniše, jer uglavnom ne prenosi važnu poruku deci. Deca su okupirana time da se odbrane od roditeljskog „napada“ tako da u većini slučajeva ne shvate poentu zbog čega roditelji viču. S druge strane deca koja su konstantno izložena vikanju se u tim trenucima jednostavno isključe.

Ne krivite sebe

Roditelji ne bi trebalo da budu previše strogi prema sebi nakon čitanja ovog teksta, ako s vremena na vreme galame na svoju decu, jer svi mi imamo loše dane. Roditeljstvo je najvažnija i najzahtevnija uloga u našim životima koja sa sobom nosi mnogo izazova.

Dobra stvar je što se možemo popravljati, učiti i menjati, a povremeno vikanje na klince neće imati nikakav trajni efekat posebno ako roditelji imaju naviku da se nekon toga izvinu i na smiren način pokušaju ispraviti to što ih je izbacilo iz takta kod deteta.

Ako dobar roditelj koji zaista posvećuje pažnju na vaspitanje svoga deteta ponekad i zagalami to može pomoći da dete očvrsne i da se lakše nosi sa teškim životnim situacijama u kojima će se sigurno naći jednog dana. Kroz celu tu situaciju oni mogu da nauče da se zauzmu za sebe i uzvrate istom merom ako je to potrebno.

http://www.dreamstime.com/royalty-free-stock-photos-mother-disciplines-daughter-image2229798

U pravo vreme, vikanje je u redu

Iako imamo naviku da galamimo na klince kada naprave nešto što bi moglo da ih ugrozi u tim situacijama, tvrde stručnjaci, bi se trebalo suzdržati. Razumljivo je to što većina nas ako dete istrči na ulicu zagalamimo, ali vikanje u tom trenutku može doneti više štete nego koristi. Ako želite da dete ojača i razmišlja pre nego nešto napravi koristite strog, odlučan glas koji će mozak vaše dece podstaći da se otvori i uči. Tamo gde postoji adrenalin kao rezultat straha od mogućeg vikanja tu je i ograničen kapacitet razmišljanja.

Kako jednom za svagda prestati vikati

U većini slučajeva roditelji veoma malo razmišljaju i preispituju svoje vaspitne metode uglavnom kopirajući svoje roditelje i način na koji su oni vaspitavali. Roditelji uglavnom viču na svoju decu jer je to možda jedini vaspitni metod za koji znaju. Pokušajte nove, savremenije metode, a uz nekoliko jednostavnih pravila prestaćete vikati na klince.

  • Dajte deci jasno do znanja šta očekujete od njih, recite im: „Molim te spremi svoje igračke odmah“.
  • Dajte im upozorenja i podsećanja, ali bez posebnih nagrada. „Kad pospremiš igračke , moći ćeš ići napolje da se igraš sa drugarima“.
  • Recite detetu šta želite da uradi, a ne šta ne želite. „Molim te snizi ton“, umesto „Prestani da se dereš“.
Piši!
Širi dalje!

Napišite komentar

Vodič za Mame