„Mali odmor“ najefikasnija vaspitna mera za malu decu
Jedan od najboljih načina da detetu koje se ne ponaša lepo ukažete na to jeste da ga sklonite od aktivnosti koju trenutno obavlja i date mu priliku da se smiri. Ova vaspitna mera je poznata i pod nazivom „mali odmor“, veoma je efikasna i nije nasilna. Donosimo vam nekoliko saveta kako uspešno da primenite ovu tehniku kod dece između 12 i 24 meseci starosti.
Veoma je važno da vi kao roditelj shvatite kako „mali odmor“ nije kazna već prilika da se vaše dete izbori sa frustracijama i poravi svoje ponašanje, odnosno da razmisli o tome kako se ponaša. Kada je dete na „malom odmoru“ ono je samo i veoma je važno da u tom trenutku sedi i bude mirno nekoliko trenutaka. Bilo kakav vaša pažnja, pozitivna ili negativna samo podstiče loše ponašanje i veoma je važno da niste u blizini.
Asocijacija američkih pedijatara je objavila da je ovaj način diciplinovanja dece sasvim primeren da se koristi već kod jednogodišnjaka, ali bi je trebalo koristiti kao poslednju opciju jer dete u tom uzrastu nije u stanju da se kontroliše i razmisli o svojim postupcima. Kod ovako male dece „mali odmor“ bi trebalo da predstavlja samo vreme tišine da dete smiri svoje emocije i prestane sa ispadima.
Da bi ova vaspitna mera imala efekta kod jednogodišnjaka i dvogodišnjaka važno je reagovati odmah čim ružno ponašanje počne. Detetu treba reći da se smiri, ali ne koristeći više od deset reči, što više budete pričali to će pre izgubiti volju da vas sluša. Jednostavno mu recite da sedne i da se umiri. Nakon što vas posluša, pohvalite dete, odmah čim se smiri i sedne, ne nakon što sedi određeni vremenski period. Isto tako veoma je važno da dete šaljete na „mali odmor“ iz pravih razloga, ne baš za svaku sitnicu. To čuvajte za trenutke kad dete odbija da vas posluša, svesno krši pravila ili ima ispade. Ako dete plače i negoduje zbog nečega u tom slučaju „mali odmor“ nije neophodan jer se dete iz nekog razloga oseća frustrirano i razočarano i u tom slučaju najbolje bi bilo da zagrlite dete i pokušate saznati šta je uzrok takvim osećanjima.
Ovakav način disciplinovanja je sjajan jer vi detetu ukazujete na loše ponašanje bez davanja lošeg primera, odnosno vikanja i pretnje. Dve najčešće greške koje roditelji prave tokom ove tehnike jeste što previše pričaju i veoma se brzno naljute. Najvažnije je da kažete šta imate kratko, jasno i bez previše tenzija. Kada mali odmor završi zagrlite dete i na taj način mu pokažite da ga bez obzira na neprihvatljivo ponašanje i dalje volite.
Kada je dete dovoljno staro za formalni „mali odmor“
Deci uzrasta između jedne i dve godine je veoma teško da se umire i budu na jednom mestu određeni vremenski period što može rezultirati time da dete pobegne sa mesta koje ste odredili za „mali odmor“. To obično završava tako da roditelj galami, preti, hvata dete i na silu ga odvlači do tog mesta gde treba da sedi. U međuvremenu, tokom cele te frke vaše dete će zabraviti pravi razlog zbog koga ste ga poslali u „kaznu“. Upravo iz tog razloga ovakav način disciplinovanja neće funkcionisati onako kako bi trebalo sve dok dete napuni tri godine.
Pratite znakove koji ukazuju da vaše dete zaista razume šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje. Na primer, ako vas dete uhvati da radite nešto što njemu inače ne dozvoljavate i kao vas na to upozori onda mu je sasvim jasno šta je dobro, a šta loše. Ukoliko dete jednostavno ne razume zašto je to njegovo ponašanje loše, nema svrhe da ga disciplinujete na ovaj način.
Do trenutka dok dete ne bude u potpunosti svesno svog ponašanja možete se koristiti tehnikom da mu jednostavno odvratite pažnju od onog što radi. Ako se ružno ponaša, jednostavno ga uzmite u naručje i kažite mu da ćete čitati slikovnicu sve dok se ne smiri, a kasnije možete pristupi klasičnom „malom odomoru“.
Mesto za mali odmor ne mora biti izolovana soba, može biti stolica u jednom uglu prostorije, ili stepenica u kući. Važno je samo da dete bude na neki način samo sa sobom i da sedi određeni vremenski period.
U prevodu – marš u ćošak.