Napravite svoju mediteransku baštu
Ako želite da pređete na mediteransku ishranu razmislite da uzgojite svoju mediteransku baštu koja će vam obezbediti zdrave namirnice.
Pored toga što je veoma ukusna, mediteranska hrana obiluje veoma zdravim namirnicama koje rade u korist našeg zdravlja, povećavaju nam nivo energije, obezbeđuju potrebne, minerale i vitamine koji su fenomenalno gorivo za naš organizam.
Jeste li znali da možete bez problema uzgojiti sopstvenu mediteransku baštu čak i ako živite u hladnijoj klimatskoj zoni? I zato vam mi donosimo nekoliko saveta koji će vam pomoći da to ostvarite već ovog proleća. Mediteranska ishrana podrazumeva sveže voće, povrće i orašaste plodove, a većinu toga možete imati u svom domu.
Povrće
Počnite sa paradajzom (koje je botanički voće, ali mi ga znamo isključivo kao povrće i tako ga tretiramo), artičokama, šargarepom, rukolom, šparglama, graškom, krompirom, dinjama, tikvicama, belim lukom, patlidžanom, komoračem, cveklom, blitvom, brokolijem, celerom, spanaćem, paprikama, …
Većina biljka koje smo naveli bez problema mogu da se posade napolju u rano proleće, a plodove ćete ubirati gotovo do rane jeseni. Da bi vam što duže trajali razmotrite sušenje i zamrzavanje da bi vam ove zdrave namirnice trajale i tokom zime.
Voće
Breskve, masline, urme, smokve i grožđe su voće najzastupljenije u mediteranskoj ishrani i sigurni smo da ćete pomisliti kako ništa od toga ne možete posaditi, ali iznenadili biste kad biste znali kako ove voćke uspevaju u hladnijim klimama, posebno ukoliko se kaleme na tvrđoj podlozi. Možete ih posaditi u velikim saksijama i čuvati ih u zatvorenom tokom zime, a leti ih izneti napolje. Izgradite plastenike da biste zaštitili svoje biljke tokom zime.
Orašasti plodovi
Baš kao i voće, orašasti plodovi su dugoročna investicija jer im treba malo više vremena da počnu davati plodove, ali zaista se isplati čekati. Probajte sa orasima, pistaćima, bademima i pinjolima koji se najčešće koriste u mediteranskoj kuhinji. Razgovarajte sa lokalnim baštovanima da vas posavetuju koja vrsta će najpre uspeti na vašem području. Ako budite sadili orahe pazite da blizu njih ne posadite druge biljke na koje će delovati kao herbicid i neće im dati da rastu.
Začinsko bilje
Sveže začinsko bilje je ključno u mediteranskoj kuhinji. Tu su: origano, vlašac, peršun, ruzmarin, korijander, timijan, žalfija, estragon, majoran, menta, bosiljak, mirođija, lovorov list. Sve ove biljke možete ukomponovati u svoju bašticu, a možete ih saditi u saksijama tokom cele godine u vašem domu, sve osim lovora koji je drvo.
Žitarice – žitaricama treba puno mesta i nije ih lako uzgojiti i zato sa njima ne pokušavajte već pronađite lokalne proizvođače organski uzgojenih žitarica kao što su zob, ječam i pšenica.
Gljive su sastavni deo mnogih kuhinja mediteranskih zemalja i uopšte ih nije teško uzgojiti, bitno je samo da je tlo koje ćete im nameniti veoma vlažno, a ako sve uradite kako treba imaćete poprilično uroda i zato se pripremite na sušenje gljiva ove godine.
Nakon čitanja ovog teksta verovatno ćete pomisliti kako vam za sve ovo treba popriličan komad zemlje što je tačno ako želite posaditi sve sa spiska, ali krenite malim koracima. Zapitajte se koje su to mediteranske namirnice koje najviše volite i krenite sa njima. Paradajz je obavezan, ali možete izostaviti artičoke kojima je potrebno dosta mesta, a možda niste neki ljubitelj. S druge strane breskvu obavezno posadite, ali maslinu izostavite jer ih možete naći na svakom koraku, a mirisne domaće breskve baš i ne.
Ako nemate zemlje budite maštoviti, posadite bašticu u saksije na balkonu ili tremu, raspitajte se šta će najbolje uspevati u takvim uslovima. Proleće nam je na pragu počnite razmišljati kao baštovan.
