Utiče li karakter na to kako se borite sa bolešću?
Jeste li se ikad zapitali da li bi ta gripa koja vas je zakačila brže prošla da ste bili mrvicu optimističniji i na to gledali sa vedrije strane? Odgovaramo na pitanje utiče li karakter na to kako se organizam bori sa bolešću.
U poslednjih nekoliko godina mnoga istraživanja usmerena su ka izučavanju karaktera i u kojoj meri on utiče i određuje aspekte našeg života i zdravlja. Šta zapravo zanči da je neko “noćna ptica” ili “ranoranilac”? Znate li uopšte šta se to podrazumeva pod karakter?
Kada sve rastavimo na proste faktore karakter možemo definisati kao skup različitih psiholoških osobina koje se ne menjaju tokom godina i tako oblikuju način na koji mi reagujemo na svet oko nas. Te osobine uključuju ekstrovertnost/introvertnost (koliko smo socijalna osoba), neurotizam (jesmo li naklonjeni negativnosti) i na posletku savesnost koja određuje koliko smo oprezni i kako planiramo sopstveni život. Svi mi više-manje znamo kako naš karakter utiče na naš posao, prijateljstva i veze, ali šta mislite može li uticati i na naše zdravlje i na to koliko se uspešno nosimo sa bolestima koje nas tokom života zadese?
Istraživanje koje je nedavno sprovedeno na tu temu je izučavalo kako različite ličnosti reaguju na biološke odgovore imunog sistema i kako naš karakter može uticati na naš imunitet.
Tim koji je sproveo istraživanje zamolio je 121 zdravog studenta da ispune upitnike o svom karakteru na osnovu kog bi se moglo zaključiti koliko su društveni, skloni pesimizmu te koliko su savesni. Pored upitnika, studentima je testirana i krv iz koje je odvojeno 19 različitih gena koji imaju veze sa odgovorom imuniteta na upale i viruse.
Razne upale u organizmu su u ustvari način na koji se imunitet bori protiv bolesti i ubrzava oporavak od povreda. Ono što je primećeno tokom istraživanja jeste da ekstrovertni (društveni) ljudi imaju višak proinflamatornih gena dok je kod onih savesnijih broj tih gena manji. To znači da organizam društvenih ljudi ima veću sposobnost da se bori protiv infekcija i povreda, ali postoji veća mogućnost od upala i autoimunih bolesti.
Pre nego što pomislite da će vam to što ste otvorenija osoba pomoći da se borite sa bolešću treba da imate na umu kako je ovo istraživanje sprovedeno na određenoj vrsti populacije i da ne može doneti tačan zaključak kako će se pojedinac izboriti sa bolesti. U stvari geni koji su ispitivani tokom ovog istraživanja predstavljaju samo mali deo gena koji se nalaze u našem imunitetu. Postoji velika verovatnoća da su kod introvertnih i savesih ljudi neke druge oblasti imunog sistema mnogo snažnije.
Da li ponašanje utiče na imunitet ili obrnuto?
Velika je verovatnoća da naš imuni sistem utiče na naše ponašanje jer je dokazano da se male molekule koje se zovu citokini otpuštaju iz ćelija imunog sistema i imaju mogućnost da naprave krvno-moždanu barijeru, odnosno da na neki način utiču na aktivnosti ćelija u mozgu. Na primer, neki citokini mogu uticati na nivo serotonina što može biti veoma važno saznanje za lečenje depresije.
Iako je ova grana još uvek malo istražena već sad se može zaključiti da to kakva smo osoba zaista igra važnu ulogu kad je u pitanju borba protiv bolesti. U svakom slučaju, probajte biti pozitivni.
