9 namirnica koje morate imati u ostavi
Bez obzira koliko vam je prazan frižider, ako ove namirnice imate u ostavi uvek ćete moći brzo i jednostavno napraviti ukusan ručak/večeru, a ni strah od nenajavljenih gostiju više neće biti slučaj.
Testenina
Za većinu testenina potrebno je ne više od 10 minuta da bi se skuvale, ako računamo i domaći paradajz sos za nešto više od pola sata na stolu ćete imati ukusan i hranjiv obrok za celu porodicu.
Što je najbolje, retko ko ne voli paste na razne načine.
Maslinovo ulje
Namirnica bogata zdravim mastima, sjajna zamena za maslac i ostale nezdrave masnoće. Sa malo belog luka i starog hleba za bukvalno pet minuta možete dobiti sjajno predjelo za vaše nenadane goste, uz to im poslužite i čašu belog vina i nemate brige.
Balzamični ocat
Balzamični ocat je za naše standarde poprilično skupa namirnica, ali vredi svakog dinara. Čuvajte ga za specijalne prilike i koristite ga u manjim količinama, jer samo kapljica ovog octa ukus vašeg jela podiže na sasvim novi nivo. Prelijte ga preko svežih jagoda ili koristite kao bazu za sos uz ribu ili meso.
Pileći bujon
Pileći, povrtni, goveđi bujon ili temeljac je nešto što biste definitivno uvek trebali imati pri ruci, posebno ako ste zaposleni i nemate puno vremena za kuvanje. Poslužiće vam za brze i jednostavne supe, čorbice, soseve ili jednostavno da u njima skuvate rižu i za 20-ak minuta dobijete gotov obrok.
Paradajz
Celi, u kockicama, kao pire, u tetrapaku, tubi ili konzervi, paradajz je odgovor za mnogo “šta ćemo za večeru” pitanja. Supe, čorbe, tople ili hladne, sosevi sve su to kombinacije za koje je paradajz nezamenjiv.
Brašno
Palačinke, uštipci, pite, mafini – sve su to jela za koja vam ne treba mnogo namirnica ni vremena, svi ih vole i svi su uvek raspolozeni da ih jedu. Brašno obavezno imajte u zalihama.
Pasulj
Pasulj je veoma zahvalna namirnica, sušena ili u konzervi, ali za brza i jednostavna jela ipak vam preporučujemo onaj konzervisani. Možete napraviti brzu meksičku salatu, tortilje ili čorbu. Pasulj je sjajna zamena za meso, jer je bogat proteinima.
Tunjevina
Tuna u konzervi je takođe namirnica koje može da se iskoristi na mnogo načina i u mnogo jela za koje ne treba puno vremena provedenog u kuhinji. Salate, sendviči, pa čak i musake…
Senf
Može dugo da stoji, nije lako kvarljiv, može da posluži kao podloga za sos uz samo malo bujona. Ipak, najviše ga volimo uz sendviče, viršle i kobasice. Može da se nabavi u više ukusa i varijacija.
Bilo bi lepo kad biste bili malo objektivniji u svom pisanju.
MASLAC nije nezdrav, dok se to definitivno moze reci za margarin. Medicinske statistike pokazuju da su srcane bolesti procvetale od pocetka 20. veka, otkako se vodi haranga protiv maslaca, dok sve vise jedemo margarin i trans masti. Secam se jednog grafika koji sam videla, pokazivao je statistiku postoperativnog prezivljavanja srcanih bolesnika. Smrtnost je bila mnogo veca kod bolesnika koji su jeli hranu siromasnu mastima.
Prirodne zasicene masnoce (kozica od pileta, svinjska mast, puter) su korisne i zdrave u umerenim kolicinama i kada se unose i prirodne nezasicene masnoce koje balansiraju nivo holesterola u krvi (hladno cedjena biljna ulja, grickanje sirovih semenki, laneno seme…)
Bar 50% holesterola uopste ne dolazi iz ishrane, vec ga proizvodi nasa sopstvena jetra, a od njega se dalje proizvode i hormoni. Problem s krvnim sudovima nastaje usled dugorocnog zapaljenja koje je rezultat hronicne nepravilne ishrane i zivota (“kisela” ishrana bogata prostim secerima a siromasna mineralima), gde organizam ocajnicki pokusava da popravi nastalu stetu tako sto “krpi” ostecenja na krvnim sudovima holesterolom. Smanjivanje zasicenih masnoca u ishrani bolesnika koji imaju problem s holesterolom se nazalost samo bori sa simptomom, a ne s korenom bolesti. Bilo bi pogubno, naravno, da osoba s ovim problemom krene da jede previse hrane koja sadrzi holesterol. Medjutim, pogresno je davati preporuke za ishranu zdravim ljudima na osnovu preporuka za bolesne ljude (sto nutricionisti nazalost rade vec poslednjih par decenija).
Svetska populacija unosi nedovoljno vitamina A, D, E, i K, jer se konstantno vodi propaganda protiv masti koje su neophodne za njihov unos i apsorpciju, a industrija stalno izmislja “low fat” verzije svega. Istovremeno nam guraju u tanjir tonu nezdravih industrijskih masnoca, margarine, kancerogenu osmi-putnik przenu brzu hranu iz friteza u kojima se ulje menja svakih 50 godina.
Ne treba se zavaravati da je, na primer, sargarepa “odlican izvor vitamina A”. Mnogi ljudi uopste ne prave dobru konverziju beta-karotena u vitamin A, pojedine bolesti je sasvim sprecavaju (cini mi se dijabetes), a cak i za uspesnu konverziju neophodno je prisustvo MASNOCA u obroku. Dakle, s vremena na vreme, treba isprziti dzigericu, pojesti puter sa tom sargarepom…
BRASNO i PASTA su danas mnogo vise nezdravi, pogotovo sto se nesrazmerno koriste u ishrani u odnosu na povrce, mnogi ljudi ne tolerisu gluten i previsok glikemijski indeks hrane koju jedemo, a i sve se manje krecemo.
Inace divan sajt.
Pre svega ostar kvalitetan noz,a namirnica sto se tice sve zavisii,po meni u kuhinji treba da imam,uglavnom dosta raznovrsnog povrca.dosta zacina. trebalo bi svega da imate.:-)
vegeta(bez nje jelo nema ukusa),ulje,so,secer,krompir,fide,jaja,pirinac,sampinjoni :)
Sve su tu.
bjeli i crni luk obavezno…
i secer :D
jaja,brasno,ulje ,so ,sir,paradajz,sampinjone,pirinac i mleko :D
ja nemogu bez slavonskog kulena