Krastavci su zdraviji nego što mislite!
Nekako nam se čini da su krastavci povrće koje je uvek u senci paradajza i paprika koji važe za neke od najzdravijih namirnica na svetu. Malo se govori o lekovitim svojstvima krastavca, a zaista ih ima mogo pa smo mi odlučili da ih podelimo sa vama.
Krastavci pripadaju istoj porodici kao i bundeve, tikve i lubenice i sagrađeni su od čak 95 odsto vode baš kao i ostale biljke iz ove porodice. Važi za letnju namirnicu jer nam pomaže da ostanemo hidrirani i da unesemo u organizam više tečnosti. Ipak, zbog mnoštva nutrijenata koje posuduju krastavce bi trebalo jesti čitave godine. Tu su vitamin K, bakar, kalijum, vitamin C i mangan. Pored svih nabrojanih nutrijenata krastavci sadrže i jedinstvene polifenole i ostale komponente koji mogu smanjiti rizik od mnogih hroničnih bolesti.
Zašto bi trebalo da jedete što više krastavaca
Štiti mozak. Krastavci sadrži antiupalne flavonole koji se zovu fisetini koji igraju važnu ulogu kad je u pitanje zdravlje mozga. Oni pomažu kod poboljšanja pamćenja i štite nervne ćelije od zaboravnosti koja je povezana sa starošću. Istraživanja su pokazala da je fisetin važan kod prevencije Alchajmerove bolesti.
Smanjuje rizik od kancerogenih obolenja. Krastavci sadrže i polifenole koji se zovu lignani koji mogu smanjiti rizik od nastanka raka dojke, jajnika, materice ili prostate. Takođe sadrže fitonutrijente koji takođe štite od karcinoma.
Bori se protiv upala. Pomoću krastavaca možete ublažiti upalne procese u organizmu, a istraživanja koja su sprovedena nad životinjama su čak pokazala da ekstrakt krastavca može čak i da spreči pojavu upale.
Bogat antioksidantima. U krastavcima se nalaze brojni antioksidanti uključujući i one najpoznatije, vitamin C i beta karoten. Tu su i antioksidanti flavonoidi poput kvercetina, apigenina, luteolina i kaempferola, a od svih njih naš organizam ima višestruku korist.
Osvežava dah. Ako vas muči loš zadah to ćete lako rešiti pomoću krastavaca. Odsecite jedu krišku, stavite je u usta i držite što bliže nepcu da biste ubili sve bakterije koje izazivaju loš zadah. Prema ajurvedi jedenjem krastavaca se otpušta višak “vreline” iz stomaka za koje se veruje da je jedan od uzročnika lošeg zadaha.
Smanjuje nivo stresa. Krastavci sadrže više vitamin B, među kojima su B1, B5 i B7 ili biotin. Vitamini iz B porodice su poznati kao snažni borci protiv stresa.
Poboljšava probavu i zdravlje digestivnog trakta. Krastavci su veoma bogati elementima koji su ključni za dobru probavu, a to su vlakna i voda. Ako vas muči želučana kiselina trebalo bi da znate da pijenje vode može ublažiti akutne simptome tako što privremeno podiže pH vrednost stomaka, veruje se da voda iz krastavaca ima jednak efekat. Kora krastavca sadrži neupijajuća vlakna koja pomaže da stolica bude mekša i redovnija.
Pomaže da održite zdravu telesnu težinu. Ovo povrće sadrži veoma mali broj kalorija, a poprilično zasiti što ga čini sjajnom užinom ukoliko ste na dijeti i pazite na unos kalorija. Vlakna koja se nalaze u krastavcima se rastvaraju u nešto nalik gelu u vašim crevima i usporavaju probavu. Sve to rezultira time da ste duže siti i nemate potrebu za hranom.
Dobar za zdravlje srca. Krastavci sadrže kalijum, koji povezan sa sniženim krvnim pritiskom, a uravnotežen nivo kalijuma u organizmu je od velike važnosti za mnoge telesne funkcije.
Saveti
Krastavci mogu biti sjajna baza za zdrave smoothije i obavezno ih dodajte u vaš jutarnji napitak, veruje se da su celer i krastavac jedna od najboljih kombinacija kad su u pitanju povrtni sokovi. Mešajte ih sa raznim salatama, a od njih možete raditi i hladne supe koje su savršene za nešto toplije dane. I još jedan savet, ako imate mogućnost uvek kupujte organski uzgojene krastavce ili ih posadite sami na vašem balkonu jer su prilično jednostavni za uzgoj. Više o tome možete pročitati u tekstu “Saveti za uspešno uzgajanje krastavaca”.
