Priča Suzan Spenser-Vendel: E zato treba voleti život!
U martu ove godine, u prodaju je puštena knjiga kojoj već predviđaju planetarnu popularnost. Reč je o memoarima novinarke Suzan Spenser-Vendel koja boluje od neizlečive bolesti.
Knjiga pod nazivom “Until I say goodbye” je jedna vrsta njezinog oproštaja sa ovozemaljskim životom, a prava za film su već prodana.
Suzan je knjigu pisala tri meseca i to desnim palcem na iPhone-u, obzirom da su joj funkcije ruku veoma umanjene otkako joj je dijagnostikovana bolest Lu Geriga 2011 godine. Od ove bolesti boluje i popularni genijalac Stiven Hoking.
Prvi put je primetila da nešto nije u redu još 2009 godine kada je osetila da joj je leva ruka usporenija od desne.
Nakon godina dana povlačenja po bolnicama dobija poražavajuću dijagnozu.
Nakon toga Suzan odlučuje da uradi neke stvari za života. Odlazi u Kaliforniju, pronalazi svoju biološku majku, provodi vreme sa ćerkom u Njujorku, isprobavajući venčanice svesna da je to trenutak koji nikada neće podeliti. Putuje na Jukon, Karibe, Mađarsku…
Svoje priče sa putovanja Suzan je objavljivala u Postu što je zapazila izdavačka kuća HarperKolins ponudivši joj iznos od 2.3 miliona dolara da objavi priču o njezinim poslednjima danima.
HarperKolins Suzaninu priču naziva moćno emotivnom, inspirativnom i neobično veselom stavljajući u prvi plan ono što nam je u životu najvažnije.
Ova knjiga za cilj ima da ljude nasmije, rasplače, natera ih da zagrle svoju decu, provode zabavno vreme sa prijateljima i shvate koliko je divno biti živ.
Suzan je danas prikovana za krevet, govor joj je prlično otežan i ne može ni najosnovnije životne potrebe obavljati sama, ipak nije klonula duhom. Odlučna je da njene poslednje reči ne budu tužne. Izjavila je da nije napisala sentimentalnu knjigu, već knjigu koja treba da zabavi ljude i bude smešna.
Jedino što želi jeste da svoje poslednje dane dočeka sa mužem i svoje troje dece i osećajem zadovoljstva što njenu knjigu neko čita.
Sretna je što je za svoju životnu profesiju izabrala pisanje jer kaže: „Često slušam jednog od mojih omiljenih gitarista Erika Džonsona i zahvaljujem Bogu što nisam gitarista. Gledam balet i zahvaljujem Bogu što nisam balerina!“
„Nisam još otišla, još uvek imam danas. Još uvek imam šta da dam. Znam da je kraj blizu, ali ne treba očajavati.“ , napisala je Suzan.
Foto: AP/Facebook
