Mocartov efekat – mit ili istina?
Jeste li čuli za Mocartov efekat, odnosno uticaj slušanja klasične muzike na razvoj bebinog mozga? Saznajte šta se krije iza ovog pojma i koliko je muzika bitna za pravilan rast i razvoj.
Sve majke širom sveta imaju jednu zajedničku crtu, a to je da urade sve što je u njihovoj moći da pospeše rast i razvoj svog deteta i upravo iz tog razloga mnoge od njih širom sveta deci puštaju klasičnu muziku jer su čule da će to njihovu bebu učiniti pametnijom. Iako ne postoji konkretan dokaz da klasična muzika utiče na razvoj dečijeg mozga, postoji neborojeno mnogo dokaza kako muzika uopšte, uključujući i onu popularnu, može da utiče na razvoj dece i zašto od malih nogu treba da im puštate razne žanrove muzike.
Muzika je sjajan izvor zabave i stimulacije, a zajedničko slušanje muzike sa klincima može dovesti do stvaranja posebne veze. Ipak, malo je verovatno da će bilo koja vrsta muzike vaše dete učiniti genijalcem preko noći, ali nikako ne propustite da upoznajte bebu sa muzikom od prvih dana nakon rođenja.
Slušanje muzike u materici
Fetus razvija sposobnost slušanja negde oko petog meseca trudnoće i tada postaje svestan zvukova van materice. Mnogi veruju da slušanje muzike za vreme trudnoće, posebno one klasiče utiče na intelektualni razvoj fetusa.
Istraživanja su pokazala da novorođene bebe prepoznaju muziku koja im je puštana dok su bile u majčinom stomaku i da se bebe u stomaku pomeraju i dišu u skladu sa muzikom, a to je uzeto kao dokaz napretka kognitivnog razvoja koji je nastao još u vreme trudnoće. Ipak mesta za raspravu na tu temu među naučnicima uvek ima pa tako mnoge studije tvrde da ne postoji povezanost između prenatalne izloženosti muzici i inteligencije.
S druge strane niko ne može tvrditi da stimulacija fetusa muzikom može u bilo kom smislu biti loša i imati negativan uticaj bilo da stavljate slušalice na stomak ili držite radio u nivou stomaka. Sve na šta treba da obratite pažnju jeste da muzika koju puštate vašoj bebi ne bude glasna, da bude nežna, umirujuća i da joj ne puštate muziku duže od jednog sata u toku dana.
Mocartov efekat
Mocartov efekat je na postao poznato nakon istraživanja sprovedenog nad studentima 1993. godine na univerzitetu u Kaliforniji. Naime, Mocartova sonata je puštana studentima pre i posle ispita i praćen je njihov uspeh. Rezultati su pokazali da su studenti koji su pre ispita slušali Mocarta imali bolje rezultate od studenata koji pre ispita nisu slušali ništa ili neku drugu vrstu muzike. Iako je ovo istraživanje pokazalo određno poboljšanje u inteligenciji studenata nakon slušanja Mocartove sonate, ovaj efekat nije nikada testiran na deci niti na bebama, ali su majke širom sveta počele da praktikuju puštanje klasične muzike svojim nerođenim ili tek rođenim bebama.
Uprkos nepostojanosti dokaza ovog istraživanja mnogi su došli do zaključka da slušanje klasične muzike od najranijeg perioda života može poboljšati matematičke sposobnosti. Kao dokaz ovoj tezi navodi se to kako je područje mozga zaduženo za računanje veoma blizu centra za muziku i razvoj, ali na žalost niti za ovu tezu ne postoji niti jedan validan dokaz.
Iako slušanje niti jedne vrste muzike neće vaše dete učiniti genijalcem, činjenica je da će na neki način podstaći razvoj i veoma je bolja stimulacije od televizora, na primer. S druge strane za svako dete komunikacija sa roditeljima je apsolutno najbolji vid stimulacije i zato stavite omiljeni CD i zaplešite zajedno sa vašom bebom i pevajte u glas.
