Slatkiši, dečiji “porok”
Koliko slatkiša treba davati deci? Pitanje je koje muči gotovo sve roditelje, možda vam naš tekst pomogne da dokučite prave odgovore.
Bebe se rađaju sa sklonošću prema slatkom. Majčino mleko koje je prva, nezamenjiva i savršena hrana za decu – jeste slatko. Ono sadrži savršeno uravnotežene masti, belančevine, vitamine, minerale i povrh svega… šećer.
Prva čvrsta hrana koju bebe vole da jedu obično su voće i žitarice, koje sadrže određen nivo prirodnog šećera. Bebe će u svakom slučaju radije prihvatiti prvu čvrstu hranu koja sadrži šećer, nego na primer grašak ili mrkvu koji u toj dobi i nisu baš ugodni za bebino nepce.
Kao roditelji, mi želimo najbolje za našu decu, ali nutricionisti, stomatolozi i pedijatri slažu se u tome da sam šećer nije baš dobar izbor iz vaše kuhinje. Isto važi i za razne industrijske kekse, bombone i ostale slatkiše. Međutim, razumna konzumacija šećera u uravnoteženoj prehrani ne može škoditi. Pogotovo deci. Šećer sam po sebi nije uopšte štetan za decu. Štetna je količina koju bi deca mogli uneti u organizam.
Osim u slatkišima, šećer se prirodno nalazi u voću i mleku, te je sastojak u mnogim jogurtima, umacima, začinima za salate, tako da bismo teško mogli dete držati podalje od šećera.
U industrijski proizvedenim slatkišima pored ostalih aditiva koje oni sadrže šećer je još najmanje štetan. Izbegavajte slatkiše jarkih boja, gazirana pića…
Ono na šta najviše treba da obratite pažnju jeste da slatkiši ne zamene ostale zdrave namirnice za pravilan rast i razvoj vašeg deteta.
I za kraj, ne postoje naučni dokazi koji su čvrsto dokazali da prekomerni unos šećera uzrokuje hiperaktivnost.
