Utiču li ugljikohidrati na pojavu alchajmerove bolesti?
Glavni motiv da pazimo šta jedemo, kod većine ljudi, je briga za kilograme. Može li vas strah od gubitka pamćenja i nezavisnosti navesti da razmislite da li je ono što se nalazi na vašem tanjiru zaista dobro za vas?
Mnoge ljude bolesti srca i kanceri bliskih članova porodice navode na preispitivanje i promene loših životnih navika, jer uzrok traže upravo u tome. Jeste li pomislili da uzrok gubitka pamćenja i demencije takođe mogu biti loše životne i prehrambene navike?
Naučnici procenjuju da preko 20 odsto osoba starijih od 65 godina pati od različitih poremećaja memorije i oštećenja govora, koji su mnogo opasniji od „klasičnih“ napada senilnosti. Ovi poremećaji su poznati kao kognitivna oštećenja koja su, uglavnom, jedva primetna, ali mogu prethoditi težim oblicima demencije ili alchajmerovoj bolesti.
Prvi znaci kognitivnog oštećenja (MCI) prema američkom Nacionalnom institutu zdravlja jesu:
- često gubljenje stvari
- zaboravljanje bitnih datuma
- poteškoće u pamćenju pojedinih reči
Naučnici klinike Mejo u Americi su istraživali vezu između hrane i pojave MCI na grupi od preko 900 starijih ispitanika. Oni koji su pokazivali prve znakove kognitivnog poremećaja, pažljivo su praćeni više od tri godine, a njihovi simptomi su upoređivani svakih 15 meseci, a najviše pažnje posvećeno je da se utvrdi šta su to jeli. Rezultati su pokazali da povećan unos ugljikohidrata čak za četiri puta povećava rizik od nastanka MCI, a taj rizik se povećava i kod onih koji unose previše šećera, uključujući i onaj koji unosimo putem svežeg voća.
Rouzbed Roberts, naučnica koja je vodila istraživanje, kaže da treba biti oprezan sa količinom i vrstom ugljikohidrata koje unosimo u toku dana. On preporučuje izbalansiran unos proteina, masti i ugljikohidrata, iako istraživanje nije došlo do tačnog zaključka koje bi to količine trebalo da budu. Ipak, prema Institutu medicine odrasli ljudi bi kroz uhljikohidrate trebalo da unesu 45-65 odsto dnevnog unosa kalorija, 20-35 odsto putem masti i 10-35 odsto putem proteina.
Kad je reč o vrsti ugljikohidrata, Roberts preporučuje kombinaciju jednostavnih i složenih ugljikohidrata kao i one bogate vlaknima. Ona takođe upozorava da se ne preteruje sa unosom šećera, pa čak ni kroz sveže voće, jer konzumiranje samo voća, bez povrća i celovitih žitarica, nije dobro.
Učesnici u istraživanju koji su unosili najviše ugljikohidrata, unosili su i velike količine jednostavnih šećera, što je veoma česta pojava kod starijih osoba.
Iako veza između ugljikohidrata i kognitivnih sposobnosti nije u potpunosti jasna, istraživači su mišljenja da previše glukoze, koju najviše sadrže ugljikohidrati može smanjiti funkciju insulina u mozgu i na taj način oštetiti kognitivne sposobnosti.
Ukoliko se veza između ugljikohidrata i pojave MCI zaista dokaže i potvrdi, moglo bi to biti veliko otkriće u lečenju i prevenciji alchajmerove bolesti i ostalih težih oblika demencije.
