Riba sa najviše i najmanje žive – šta je bezbedno?
Koja to riba ima najviše, a koja najmanje žive? Koju ribu izbegavati, koje su količine bezbedne, šta je sa rečnom ribom?
Da su nam mora i okeani zagađeni nije neka novost, ali to utiče i na količinu žive u ribi, a dovodi u pitanje i bezbdenost morske hrane koju jedemo. Zagađenja nisu izbegla ni reke ni jezera, pa i tu treba biti oprezan.
Sigurno ste slušali mnoštvo vesti o radijaciji u morima, o naftnim mrljama koje plivaju, o ostrvima otpada u koje se zapetljavaju riba i morska stvorenja, ali i o nekontrolisanoj eksploataciji mora i okeana što bi moglo da dovede do ekstremnog smanjenja zaliha. Predviđa se čak da će riba, posebno morska i morski plodovi, biti skupocena retkost u godinama koje nam slede.
Zagađenje živom je pogodilo jezera, ušća, močvare, reke, mora, okeane. Prisutnost žive u ribama je naša realnost.
Ipak, ribu ne trebamo prestati da jedemo. I dalje ona spada među najzdraviju hranu na planeti. Danas je, međutim, važno da se dobro upoznamo sa poreklom hrane i da pojačamo sigurnost.
Najviše na nivo žive treba da paze trudnice i deca, ali ako ribu jedete vrlo često trebate znati koja je to najopasnija kada je u pitanju zagađenje živom, a šta je bezbedno. Ono što najčešće konzumiramo, a na šta treba posebno paziti je tunjevina. Često mnogi od nas kupuju konzerve tunjevine, a ova riba spada među one opasnije kada je u pitanju zagađenje živom. Naravno, manje količine, posebno ako nije reč o albakore (ili beloj) tunjevini, nisu štetne.
Lista bezbedne i manje bezbedne ribe
Među ribu sa najvišim udelom žive (koju biste trebali izbegavati, a ovo posebno važi za trudnice i manju decu) su: sabljarka, ajkula, kraljevska skuša i takozvana velika graditeljice (tilefish).
Riba i morski plodovi koji imaju malo manji udeo žive: tunjevina (većina vrsta), španska skuša, čileanski brancin, jastog, iverak, marlin (vrsta sabljarke), kirnja, morska pastrmka, …
Riba i morski plodovi koji nemaju mnogo žive: šaran, slatkovodni smuđ, pastrmka, lignje, rak, grdobina, pacifička skuša, a još manje imaju: som, cipal, haringa, bakalar, sardine, oslić, ostrige, losos, …
U suštini sitna riba je uvek bezbednija jer u sebi sadrži manje količine žive, pa je obično bezbedna i za trudnice. Takođe, riblji štapići se obično prave od sitnije ribe pa su i oni bezbedni.
Konzumacija
Riba, posebno morska, je vrlo važna u ishrani i zbog žive je ne bismo trebali izbegavati, samo kontrolisati količine i vrste.
Za većinu ljudi umerene količine ne predstavljaju opasnost, ali malo je drugačija priča sa trudnicama i malom decom (Morski plodovi i riba u trudnoći).
Naravno, sve zavisi od količine ribe koju pojedete, odnosno vrste ribe, pa samim tim i količine žive koju unesete.
Za trudnice, one koje žele da zatrudne, koje doje i mlađu decu se preporučuje da se drže ribe i morskih plodova koji imaju mali udeo žive. Ogrančiti i unos te ribe na oko 340 gr sedmično. Riba koja ima najmanje žive, a najčešće se konzumira, su: škampi, losos, som i jedna vrsta bakalara.
Ako birate tunjevinu izbegavajte albakore, belu, ali kako je kod nas poreklo ribe dosta upitno neki savetuju da tunjevinu izbegavate u trudnoći, te da je sigurnija jadranska riba i rečna riba (ali iz naših čistih reka – pazite dobro na poreklo ribe).
Ova živa se vremenom nakuplja u telu, ali i prirodno je izbacujemo. Ponekad je potrebna dugogodišnja konzumacija da bi nivo žive značajnije porastao u našem telu. Ali, to može uticati na one žene koje žele da zatrudne, pa bi nekoliko meseci pred planiranje deteta trebale da uspore sa konzumacijom ribe koja ima mnogo žive.
A šta ako jedemo više ribe
Ako jednu sedmicu jedemo više ribe, gotovo svaki dan, nećemo značajno poremetiti, odnosno povećati nivo žive u organizmu, ali savetuje se da te količine pametno rasporedite. Recimo, sledeću sedmicu ili dve ribu izbacite sa menija ili smanjite količinu. Držite se starih saveta da je riba dva puta sedmično (ponekad i tri) puta sasvim dovoljna.
