Svaka kultura drugačije shvata privatnost. U zapadnjačkim kulturama privatnost ljudi je običaj i pravo. U nekim drugim nije. “Treba mi malo odstojanja”, kaže mala Kristina svojoj meksičkoj majki. Ona povlači ćerku k sebi, strogo govoreći: “Između nas nema odstojanja!” Ta scena iz američke komedije “Špengliš“ (Spanglish) pokazuje koliko je drugačije shvatanje privatnosti u različitim kulturama.

Biti sam, slobodno se razvijati bez da nam drugi smetaju, nije u svim kulturama shvaćeno isto. U Nemačkoj se privatnost smatra prostorom u kojem neka osoba može da se ponaša slobodno i ležerno, da ga drugi ne posmatraju ili slušaju. U SAD je privatnost “pravo da pravo da nas puste na miru“ (The right to be let alone).

Istraživači kulture dele zemlje na takozvane “kontaktne kulture”, u čijem središtu stoji zajednica i “nekontaktne kulture“, koje odlikuje individualizam.

Holandski psiholog prof. Gert Hofstede već decenijama istražuje vrednosti različitih kultura širom sveta. Za njega, shvatanje privatnosti zavisi od individualizma ili kolektivizma kulture. “To koliko neko ima privatnosti zavisi i od toga koliko ima prostora i, samim time, bogatstva. Bogatstvo dolazi pre individualizma“, dodaje Hofstede.

U “kontaktne kulture” spadaju arapski svet, Latinska Amerika i južna Evropa. U tim kulturama ima mnogo bliskosti i telesnog kontakta među ljudima. U “nekontaktnim kulturama“, kao što je severna Evropa, telesni kontakt ograničava se na najneophodnije. Hofstede to naziva “ugodnom udaljenošću“, distancom koju ljudi drže da bi se osećali ugodno.

By: Luciano

Razlike na polju privatnosti osećaju pogotovo ljudi koji emigriraju u Nemačku. Tako kaže i Iranac Eskandar Abadi: “U Iranu je teško povući se u samoću. Nas 12 dece delilo je dve sobe“. S druge strane, tvrdi Abadi, u Nemačkoj sve ima svoje mesto i svako ima svoju sobu. Kada se Abadi priseća svog vremena u Iranu, mora da se nasmeje: “Majka me posetila u mojoj sićušnoj studentskoj sobi. Rekao sam joj da moram da učim, pa je sela i bila mirna. Minut kasnije, prekinula me i pitala da li napredujem i da li mi treba pomoć“.

By: marc falardeauKineskinja Lin Fu, koja je u Nemačku došla pre 13 godina, primećuje kulturne razlike kod svoje šestogodišnje kćerke: “Napravila je tablu na kojoj piše: ‘Pokucajte molim’. Obesila je to na vrata svoje sobe“, kaže Fu za DW. U njenoj kulturi, tako nešto bi bilo nezamislivo. Ipak, Fu misli da je to interesantno: Tabla na vratima je simboličan gest po kojoj se može prepoznati prelaz kultura. Hofstede to smatra takozvanim “trogeneracijskim procesom“.

“Prva generacija je u prvih deset godina života prihvatila određene vrednosti, koje nosi sa sobom kroz čitav život. Njihova deca, druga generacija, doživljavaju dva različita sistema vrednosti – kod kuće i u školi. Zbog toga se ponekad osećaju izgubljeno. Treća generacija potpuno je prilagođena novoj kulturi, iako u porodici postoji još nekoliko tradicija iz stare kulture“, kaže Hofstede.

Shvatanje privatnosti u drugim zemljama ogleda se i u poslovnoj svakodnevnici, pogotovo ako se radi o međunarodnim sastancima. Aleksander Grot ekspert za savetovanje osoba na rukovodećim pozicijama, učestvovao je na konferencijama širom sveta i govori na osnovu sopstvenog iskustva: “Muškarci u Argentini vam prilaze strahovito blizu. Osetite njihov dah na svom licu i stalno vas gurkaju“, kaže Grot. Za nekog iz severne Evrope, to je veoma neugodno. U Indiji su mu se još više približavali: “Zamislite da vas indijski kolega vodi u restoran i pritom vas drži za ruku. Kad ste Evropljan, to vas učini vrlo nervoznim“.

U poslovnom svetu, interkulturalna komunikacija poželjna je tema. Brojni autori knjiga o menadžmentu, zajedno sa istraživačima kulture, nastoje da ispitaju različite zemlje. U međuvremenu, sociolozi još uvek razmišljaju o tome šta privatnost uopšte znači. Nije lako definisati taj pojam: “Privatnost je poprilično suptilna, može se meriti samo telesnim rastojanjem”, kaže Hofstede.

Definisanje pojma dodatno otežava činjenica da se privatnost različito shvata ne samo od kulture do kulture, već i od osobe do osobe. Zbog toga američka profesorka filozofije Džuli C. Ines u svojoj publikaciji “Privatnost, intimnost i izolacija“ tvrdi: “Svet privatnosti je haotičan“.

Mondo.rs